14-06-2025, 11:04 PM
Писао сам већ о овоме, али изгледа да се слабо прати:
1. Промене, преименовање или именовање нових улица предлажу Скупштине општина званично. Оне обично позову на јавну расправу и дозволе предлоге различитих група грађана, удружења која се баве неговањем традиција дотичног краја, угледне појединце и слично, да дају своје предлоге. Потом формирају Комисију за те потребе која узима у обзир све те предлоге, и сведу их на један по свакој улици, тргу или слично.... Тај предлог иде на гласање на Скупштини општине, где се, у ређим случајевима, расправља о неком историјском имену или догађају.
Потом се гласа - обично једногласно.
2. Предлог о именовању, преименовању или слично улица и тргова шаље се Министарству културе, које по Закону о именовању улица и тргова, даје мишљење за сваки појединачни случај. Они се обично сагласе, али траже мишљење од појединих културних установа у вези неких за њих историјских личности чија "историјска улога није довољно расветљена". Обично су то личности које су учествовале у догађајима из периода Другог светског рата. Пошто је та установа углавном ИСИ, они не дају негативно мишљење о дотичном, него се позову на пресуду ту и ту, која дотичног означава као "ратног злочинца" или "сарадника окупатора". Самим тим, таква личност не може носити име неке улице или трга.
Превару су, заправо, учинили и жути и ДСС, односно ДОС у време своје владавине када су донели Закон о изједначавању права бораца Равногорског покрета, за који је гласала и тадашња опозиција, а СПС је био суздржан при гласању.
Овај не само накарадан, него и непримењив Закон, омогућио је комунистима не само да продуже своју власт на српском културном простору, него је чак и ово мало четничких присталица што их има по Србији увукао у слугерање неокомунистима.
Изједначавање права бораца Равногорског покрета (глупљу дефиницију нисам чуо у животу) довело је до "уједињења" свих ветеранских удружења која негују сећања на традиције ратова које је водила Србија у 19 и 20-ом веку, под окриљем СУБНОР-А. Тако је СУБНОР, једна од најтрагичнијих и најмонструознијих организација у историји Срба, који је био на корак од умирања, заправо спашен и дат му је нови живот. На многим местима у Србији, рецимо у источној Србији, низ представника Равногорског покрета постали су председници локалних СУБНОР-А, што је парадокс епохалних размера. Све због новца, наравно.
Ти људи апсолутно ништа нису урадили да се комунисти избришу из колективног памћења српског народа као некакви "ослободиоци", нити је иједна улица добила име неког угледног припадника војске под командом ђенерала Драже Михаиловића, као ни њега самог.
Ако се неко и усудио да предложи тако нешто, и ако га већ нису сасекли на општинском нивоу, ту је био Пеђа Марковић да заустави сваку такву иницијативу.
Ето, то вам је суштина тог проблема....
1. Промене, преименовање или именовање нових улица предлажу Скупштине општина званично. Оне обично позову на јавну расправу и дозволе предлоге различитих група грађана, удружења која се баве неговањем традиција дотичног краја, угледне појединце и слично, да дају своје предлоге. Потом формирају Комисију за те потребе која узима у обзир све те предлоге, и сведу их на један по свакој улици, тргу или слично.... Тај предлог иде на гласање на Скупштини општине, где се, у ређим случајевима, расправља о неком историјском имену или догађају.
Потом се гласа - обично једногласно.
2. Предлог о именовању, преименовању или слично улица и тргова шаље се Министарству културе, које по Закону о именовању улица и тргова, даје мишљење за сваки појединачни случај. Они се обично сагласе, али траже мишљење од појединих културних установа у вези неких за њих историјских личности чија "историјска улога није довољно расветљена". Обично су то личности које су учествовале у догађајима из периода Другог светског рата. Пошто је та установа углавном ИСИ, они не дају негативно мишљење о дотичном, него се позову на пресуду ту и ту, која дотичног означава као "ратног злочинца" или "сарадника окупатора". Самим тим, таква личност не може носити име неке улице или трга.
Превару су, заправо, учинили и жути и ДСС, односно ДОС у време своје владавине када су донели Закон о изједначавању права бораца Равногорског покрета, за који је гласала и тадашња опозиција, а СПС је био суздржан при гласању.
Овај не само накарадан, него и непримењив Закон, омогућио је комунистима не само да продуже своју власт на српском културном простору, него је чак и ово мало четничких присталица што их има по Србији увукао у слугерање неокомунистима.
Изједначавање права бораца Равногорског покрета (глупљу дефиницију нисам чуо у животу) довело је до "уједињења" свих ветеранских удружења која негују сећања на традиције ратова које је водила Србија у 19 и 20-ом веку, под окриљем СУБНОР-А. Тако је СУБНОР, једна од најтрагичнијих и најмонструознијих организација у историји Срба, који је био на корак од умирања, заправо спашен и дат му је нови живот. На многим местима у Србији, рецимо у источној Србији, низ представника Равногорског покрета постали су председници локалних СУБНОР-А, што је парадокс епохалних размера. Све због новца, наравно.
Ти људи апсолутно ништа нису урадили да се комунисти избришу из колективног памћења српског народа као некакви "ослободиоци", нити је иједна улица добила име неког угледног припадника војске под командом ђенерала Драже Михаиловића, као ни њега самог.
Ако се неко и усудио да предложи тако нешто, и ако га већ нису сасекли на општинском нивоу, ту је био Пеђа Марковић да заустави сваку такву иницијативу.
Ето, то вам је суштина тог проблема....