01-07-2025, 10:06 AM
Други пут до слободе
https://markusmaki.wordpress.com/2025/07...o-slobode/
Иван Ристић, део ове блог заједнице одавно, повремено ми шаље неке текстове, па је то и овог пута учинио, и не само то, он је тај текст одштампао па га дели около. Ево га, а после ћу рећи и своје коментаре:
„…ДРУГИ ПУТ ДО СЛОБОДЕ
Власт се не руши на улици, јер улица никада не води у центар моћи. Блокаде, протести, масовна окупљања – све су то методе које у својој суштини признају постојање и легитимитет власти. Када протестујемо, ми тражимо нешто од њих. Када блокирамо, ми желимо да нас чују. Кад нас „чују“, то значи да им још дајемо моћ. На тај начин ми не мењамо ништа – само учвршћујемо систем који тврдимо да желимо да срушимо.
Блокаде не блокирају власт – блокирају народ. Улицама се не крећу они који доносе одлуке. Њих не погађају колоне аутомобила, кашњења, тензије. Власт се не зноји у аутобусима, не стоји у редовима, не носи кесе, не касни на посао. Улице блокирају само народ – онај исти који је већ обесправљен. Протести су само ритуал исцрпљивања, не средство промене.
Протести су често алат самог система. Када народ постане незадовољан, систем му понуди „испусни вентил“ – организоване протесте, контролисане шетње, безопасне пароле. Иза кулиса, многе такве „побуне“ усмеравају структуре које желе само једно – да се ништа суштински не промени. Дају народу илузију борбе, како би му одузели стварну енергију отпора.
Не тражимо промену власти – ми укидамо идеју власти. Не желимо да један режим заменимо другим, нити да „наши“ замене „њихове“. Не желимо ни да нас слушају, ни да преговарају, ни да нас представљају. Ми не признамо њихов ауторитет. Не обраћамо се институцијама које су нас издале. Не желимо дијалог са системом који нас поробљава. Прекидамо сваки однос с њим.
Грађани не траже дозволу – они преузимају одговорност. Уместо да чекамо да неко одобри нашу слободу, ми је живимо. Градимо сопствене микро-заједнице, локалне групе солидарности, независне од партија, донатора и медија. Сами одлучујемо о питањима која нас се тичу – школа, вода, храна, енергија, безбедност, здравље. Свака заједница зна најбоље шта јој треба. Ми не тражимо – ми делујемо.
Нова друштвена структура расте одоздо. Не мењамо врх пирамиде – ми рушимо пирамиду. Уместо хијерархије – мрежа. Уместо лидера – одговорност. Уместо избора међу лошим опцијама – стварање сопствених решења. Ова промена не долази преко ноћи. Она се гради постепено, али темељно. Када се ослонимо једни на друге, уместо на далеку државу – постајемо непобедиви.
Права револуција не долази са плаката – долази из свакодневног живота. Када поправиш пут са комшијама, а не чекаш општину – ти си већ у новом систему. Када учитељ децу учи без програма са врха – слобода већ почиње. Када храну производиш и размењујеш, а не купујеш из корпоративних ланаца – ти већ рушиш глобални поредак. Промена је тиха, али дубока.
Не желимо вашу пажњу, моћ, ни законе. Нећемо ништа од вас. Ми вас не признајемо. Живимо поред вас, а не са вама. Свет који градимо не укључује ваше институције, медије, ни структуре. Наша моћ не долази из гласања, већ из заједништва. Не излазимо на изборе, не учествујемо у симулацијама демократије. Ми смо већ слободни. ЗАТО ОДБИЈАМО ПРОТЕСТЕ КАО НАЧИН ПРОМЕНЕ. Не шетамо. Не блокирамо. Не вичемо испред празних зграда.
Уместо тога:
– Градимо вртове уместо да тражимо субвенције.
– Организујемо школе уместо да критикујемо нерад министара.
– Повезујемо људе уместо да гласамо за странке. Револуција не долази борбом против власти. Револуција почиње кад народ престане да је примећује….“
Ево шта мислим о њему
Генерално је дух текста добар, само бих ја ставио као прву тачку главну премису: „ви можете човека силом да натерате да вас слуша, али он постаје роб тек када помисли да је господарева реч закон, а да је врлина слушати је“. Или се то још може рећи и овако: „Свака власт почива на култу веровања у врлину насилног ауторитета“.
А затим бих додао и следеће: прво морате да разумете да је државни закон само хир човека са батином, а кад то схватите једини начин да се ослободите је не слушајући државни закон. Уместо тога одавно постоје закони који регулишу мирни саживот групе људи: не убиј, не кради, не малтретирај, не силуј, не варај.
У тачки 4, кажете да су нас институције издале. Ја бих рекао да су нас привидом институција поробили. Свака државна институција је маска која крије батину.
Ја бих генерално избегао реч револуција, јер она је увек значила само једно: једна банда мења другу банду огромним насиљем и страдањем невиних. Револуција је реч која је изгубила сваки позитивни смисао. Ја бих рекао коренита промена, право решење, нови живот, тако нешто. Револуција оправдано плаши људе.
У тачки 7 говорите о корпоративним ланцима. Корпорација није нешто зло само по себи, она је зла јер јој је омогућен инцест са државом. Корпорација у слободном друштву би била веома корисни облик привредног организовања, штавише, корпорација је изузетно велики корак у историји економије, који је омогућио концепт групне својине великог броја деоничара да поседује велика имања. То је веома користан начин инвестирања у велике пројекте на слободном тржишту и који затвара уста онима који тврде да само држава може да прави велике ствари. Нису корпорације наш непријатељ, већ држава на чијем злу се гради данашње зло корпорација. Све што се дохвати државе прераста у зло, па и било који појединац. Један Бокан је такође деструктиван из истог разлога. У слободном друштву би можда и снимио неки филм или нешто друго корисно.
Закључна тачка 8 је добра, али фали један део: како власт неће мирно гледати како ми живимо поред ње, мора се рећи и други део, а тај је: ми нећемо слушати државне законе који су против мирних људи. Ми се држимо само закона незапочињања насиља над другима.
У сваком случају добро је што сте то написали и ширили. То спада у оно о чему сам недавно писао, морамо да отварамо уста стално и све више нас то да ради. А временом ће наше поруке бити све боље и боље.
https://markusmaki.wordpress.com/2025/07...o-slobode/
Иван Ристић, део ове блог заједнице одавно, повремено ми шаље неке текстове, па је то и овог пута учинио, и не само то, он је тај текст одштампао па га дели около. Ево га, а после ћу рећи и своје коментаре:
„…ДРУГИ ПУТ ДО СЛОБОДЕ
Власт се не руши на улици, јер улица никада не води у центар моћи. Блокаде, протести, масовна окупљања – све су то методе које у својој суштини признају постојање и легитимитет власти. Када протестујемо, ми тражимо нешто од њих. Када блокирамо, ми желимо да нас чују. Кад нас „чују“, то значи да им још дајемо моћ. На тај начин ми не мењамо ништа – само учвршћујемо систем који тврдимо да желимо да срушимо.
Блокаде не блокирају власт – блокирају народ. Улицама се не крећу они који доносе одлуке. Њих не погађају колоне аутомобила, кашњења, тензије. Власт се не зноји у аутобусима, не стоји у редовима, не носи кесе, не касни на посао. Улице блокирају само народ – онај исти који је већ обесправљен. Протести су само ритуал исцрпљивања, не средство промене.
Протести су често алат самог система. Када народ постане незадовољан, систем му понуди „испусни вентил“ – организоване протесте, контролисане шетње, безопасне пароле. Иза кулиса, многе такве „побуне“ усмеравају структуре које желе само једно – да се ништа суштински не промени. Дају народу илузију борбе, како би му одузели стварну енергију отпора.
Не тражимо промену власти – ми укидамо идеју власти. Не желимо да један режим заменимо другим, нити да „наши“ замене „њихове“. Не желимо ни да нас слушају, ни да преговарају, ни да нас представљају. Ми не признамо њихов ауторитет. Не обраћамо се институцијама које су нас издале. Не желимо дијалог са системом који нас поробљава. Прекидамо сваки однос с њим.
Грађани не траже дозволу – они преузимају одговорност. Уместо да чекамо да неко одобри нашу слободу, ми је живимо. Градимо сопствене микро-заједнице, локалне групе солидарности, независне од партија, донатора и медија. Сами одлучујемо о питањима која нас се тичу – школа, вода, храна, енергија, безбедност, здравље. Свака заједница зна најбоље шта јој треба. Ми не тражимо – ми делујемо.
Нова друштвена структура расте одоздо. Не мењамо врх пирамиде – ми рушимо пирамиду. Уместо хијерархије – мрежа. Уместо лидера – одговорност. Уместо избора међу лошим опцијама – стварање сопствених решења. Ова промена не долази преко ноћи. Она се гради постепено, али темељно. Када се ослонимо једни на друге, уместо на далеку државу – постајемо непобедиви.
Права револуција не долази са плаката – долази из свакодневног живота. Када поправиш пут са комшијама, а не чекаш општину – ти си већ у новом систему. Када учитељ децу учи без програма са врха – слобода већ почиње. Када храну производиш и размењујеш, а не купујеш из корпоративних ланаца – ти већ рушиш глобални поредак. Промена је тиха, али дубока.
Не желимо вашу пажњу, моћ, ни законе. Нећемо ништа од вас. Ми вас не признајемо. Живимо поред вас, а не са вама. Свет који градимо не укључује ваше институције, медије, ни структуре. Наша моћ не долази из гласања, већ из заједништва. Не излазимо на изборе, не учествујемо у симулацијама демократије. Ми смо већ слободни. ЗАТО ОДБИЈАМО ПРОТЕСТЕ КАО НАЧИН ПРОМЕНЕ. Не шетамо. Не блокирамо. Не вичемо испред празних зграда.
Уместо тога:
– Градимо вртове уместо да тражимо субвенције.
– Организујемо школе уместо да критикујемо нерад министара.
– Повезујемо људе уместо да гласамо за странке. Револуција не долази борбом против власти. Револуција почиње кад народ престане да је примећује….“
Ево шта мислим о њему
Генерално је дух текста добар, само бих ја ставио као прву тачку главну премису: „ви можете човека силом да натерате да вас слуша, али он постаје роб тек када помисли да је господарева реч закон, а да је врлина слушати је“. Или се то још може рећи и овако: „Свака власт почива на култу веровања у врлину насилног ауторитета“.
А затим бих додао и следеће: прво морате да разумете да је државни закон само хир човека са батином, а кад то схватите једини начин да се ослободите је не слушајући државни закон. Уместо тога одавно постоје закони који регулишу мирни саживот групе људи: не убиј, не кради, не малтретирај, не силуј, не варај.
У тачки 4, кажете да су нас институције издале. Ја бих рекао да су нас привидом институција поробили. Свака државна институција је маска која крије батину.
Ја бих генерално избегао реч револуција, јер она је увек значила само једно: једна банда мења другу банду огромним насиљем и страдањем невиних. Револуција је реч која је изгубила сваки позитивни смисао. Ја бих рекао коренита промена, право решење, нови живот, тако нешто. Револуција оправдано плаши људе.
У тачки 7 говорите о корпоративним ланцима. Корпорација није нешто зло само по себи, она је зла јер јој је омогућен инцест са државом. Корпорација у слободном друштву би била веома корисни облик привредног организовања, штавише, корпорација је изузетно велики корак у историји економије, који је омогућио концепт групне својине великог броја деоничара да поседује велика имања. То је веома користан начин инвестирања у велике пројекте на слободном тржишту и који затвара уста онима који тврде да само држава може да прави велике ствари. Нису корпорације наш непријатељ, већ држава на чијем злу се гради данашње зло корпорација. Све што се дохвати државе прераста у зло, па и било који појединац. Један Бокан је такође деструктиван из истог разлога. У слободном друштву би можда и снимио неки филм или нешто друго корисно.
Закључна тачка 8 је добра, али фали један део: како власт неће мирно гледати како ми живимо поред ње, мора се рећи и други део, а тај је: ми нећемо слушати државне законе који су против мирних људи. Ми се држимо само закона незапочињања насиља над другима.
У сваком случају добро је што сте то написали и ширили. То спада у оно о чему сам недавно писао, морамо да отварамо уста стално и све више нас то да ради. А временом ће наше поруке бити све боље и боље.