13-06-2014, 01:10 AM
ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ: ЗАШТО СЕ САД ПЛАШЕ ЈУЖНОГ ТОКА?
Вашингтон је одлучио да поново удари по Јужном току након добијања алармантних извештаја из Бакуа
Запад наставља са “увртањем руку” партнерима Русије у изградњи гасовода Јужни ток. Одмах после изјаве владе Бугарске и Србија је пожурила да извести о заустављању радова. Обе земље су се правдале ставом Европске комисије. Истовремено је Гинтер Ецингер, комесар ЕУ за енергетику, одбио да разматра реализацију пројекта Јужни ток у формату консултација са Русијом – главним учесником у пројекту.
И док је Пламен Орешарски обуставу “текућих радова” на изградњи “Јужног тока” правдао пристиглим захтевом од стране Европске комисије и неопходношћу “допунских консултација” са Бриселом, то је Зорана Михаиловић, потпредседник и бивши министар енергетике у влади Србије покушала да “пребаци лоптицу” на терен Софије - своје историјске супарнице на Балкану. [1] Међутим, она није могла да се уздржи од политичких спекулација. “Све док се не заврше преговори Бугарске са Бриселом и ЕУ и ЕУ са Русијом, ми ћемо чекати. Или до тренутка док Русија не промени своју позицију. У сваком случају, резултат оба сценарија значи одлагање радова у нашој земљи” – изјавила је госпођа министарка Михаиловић, практично показујући намеру да кривицу за насталу ситуацију свали на Москву. [2]
Истовремено је госпођа министарка дискретно прећутала да је “позиција Русије” по питању изградње Јужног тока забележена још почетком 2008. године у оквирима потписаног руско-српског међувладиног споразума о сарадњи у енергетској сфери. Управо су обавезе земаља по питању Јужног тока представљале главне тачке тих докумената, које је касније ратификовала и Скупштина Србије и које су касније потврдиле све националне владе. Поред међувладиног споразума о сарадњи у енергетској сфери, било је речи и о купопродајном уговору за куповину контролног пакета акција српског нафтног монополисте (НИС-а – Нафтне Индустрије Србије) од стране руске компаније Газпром нефть, за 400 милиона еура и 500 милиона инвестиционих обавеза. Не чуди да је Премијер Србије Александар Вучић пожурио да изјави да српска влада није донела никакву одлуку о суспензији радова на изградњи “Јужног тока”. [3]
Позиција бугарских критичара пројекта Јужни ток такође не може издржати проверу међународно-правне критике. Руско-бугарски Споразум о учешћу Бугарске у пројекту и стварању заједничког предузећа у те сврхе, ратификовао је Парламент Бугарске још 2008. године. [4] А у мају 2009. године у Москви су гасне компаније Русије, Италије, Бугарске, Србије и Грчке потписале завршни Споразум о изградњи гасовода Јужни ток. [5] Тај Споразум је у августу 2009. године допуњен Протоколом који је потписао Премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган, о проласку гасовода Јужни ток кроз територијалне воде Турске. [6] Нешто касније је састав учесника допуњен и француском компанијом Electricitede France.
Оваква практична база произашлих догађаја сведочи о неоснованости позивања (које се појавило буквално сада) на то да пројекат “Јужни ток” није у складу са националним интересима Србије и Бугарске или да није у складу са међународно-правном праксом. Истој тој Европској комисији све ове године су биле познате одредбе Споразума из 2008. године. На тај начин, за подстицање антируске хистерије и практичним гасним уценама Бугарске и Србије, треба тражити свеже корене. И ти корени се у првом реду могу наћи са друге стране океана.
Пажњи бугарске политичке и друштвене елите није промакла чињеница да је Премијер Орешковски своју изјаву о Јужном току (која је у директној супротности са уверавањима која су се чула из уста владиних чиновника буквално пре пар дана, приликом разговора о поверењу кабинету) дао после сурета са “тројком” америчких конгресмена на челу са сенатором Џоном Меккејном. Последњи се чак није ни потрудио да прикрије који су услови постављени Софији и другим партнерима Русије: “Ми схватамо насталу ситуацију и желели би да у “Јужном току” буде мање руског учешћа”.
Јасно је да притисак на руске партнере у Европи САД покушавају да умотају у омот антируских санкција. Међутим, главни разлог уопште није Украјина. Према информацијама којима располажемо, Вашингтон је одлучио да поново удари по Јужном току (у коме између осталог учествује и немачки и француски капитал) након добијања алармантних извештаја из Бакуа. Извор из азербејџанске компаније ГНКАР (SOCAR) ставио је до знања да француска компанија TOTAL и немачка компанија E.ON могу продати своје акције у изградњи Трансјадранског гасовода (ТЈГ). “Немачки концерн E.ON већ је најавио своју намеру да прода свој удео у пројекту ТЈГ. Француски TOTAL је такође најавио продају свог удела у том пројекту” – истакао је извор.[7] Ако узмемо у обзир да је управо ТЈГ требало да представља замену за пројекат Nabucco који су снажно лобирали САД и ЕУ – онда панику Вашингтона и Брисела није тешко схватити.
На тај начин, следећи трајекторију Брисела и Вашингтона, опоненти пројекта Јужни ток једино служе туђим интересима.Има још један интересантан моменат који америчкој страни наноси нервозу. Тај моменат је повезан са укупном ситуацијом на енергетском попришту. Ових дана је публикован извештај Међународне енергетске агенције World Energy Investment Outlook 2014, у коме се предвиђа пад “шкриљчане револуције” у САД и што је најважније, зависност земље од увоза на фону смањења извозних могућности Саудијске Арабије и Ирана. [8]
У насталој ситуацији, за Америку је од виталног значаја преузимање контроле главних извора енергије, као и маршрута транспортовања енергије, како не би изгубили своју позицију на глобалном енергетском тржишту. И уцењивање Брисела, Софије и Београда у оваквим условима, за Вашингтон представља потпуно оправдано средство за обезбеђење искључиво својих сопствених интереса.
__________
Напомене:
[1] ИТАР-ТАСС 09.06.2014 13:01
[2] ИТАР-ТАСС 09.06.2014 12:53
[3] ИНТЕРФАКС 09.06.2014 15:15
[4] http://www.downstreamtoday.com/news/arti...a_id=12070
[5] Стандард, 16.05.2009.
[6] http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=n...TM4QijmIMk
[7] ИНТЕРФАКС-АЗЕРБАЙДЖАН 03.06.2014 15:35
[8] РБК daily, 04.06.2014
Топлица • 4 hours ago
ПИ је човек од интегритета и не памтим случај да би написао било шта сензационалистичи, у стилу Западних блебетала. Ми присуствујемо отвореној, грубој и бесрамној борби Империје да се одржи на врху у стварима од стртешког значаја.
Запрепашћујуће је стање свести а и достојанства елита свих горе поменутих Европских држава. И у овом случају али једнако и ономад кад су прекоокеански разбојници рушили наше мостове на Дунаву, спречавајући пловидбу свих, или сад у Украини потпаљивали рат.
Није логично, није могуће да они, Европљани не препознају своју штету у свему томе. Како је онда могућа толика дисциплина толиког броја великих држава ?! Куда ово води и чиме ће се завршити ? Хоће ли Европа заиста остати без Руског гаса ?
И шта нас још чека од Империјалаца који имају, за наше појмове чудноват, уврнут ум и огромне залихе средстава за деструкцију . . . ?!
banev • 9 hours ago
Procitao sam skoro negde analizu jednog ruskog analiticara (cak mozda i funkcionera ruske vlade), da JT Rusija gradi na svoju stetu (mislim finansijski se ne isplati jer uglavnom ona sama ulaze u infrastrukturu). Ne ulazim u geostrategijska pitanja, ali mislim da je ovo tacno, posebno posle potpisivanja ugovora sa Kinom.
Cisto korporativno razmisljanje!
Znaci brzo ce se postaviti u Evropi (ne EU) pitanje, a sa cim cemo se grejati sledece zime.
Bianca banev • 4 hours ago
Ima razlika izmedju Ruskih analiticara i "Ruskih" analiticara. Sto god Rusija radi, uvek je negativno, i uvek mora biti nesto politicko, i prema tome, nekomercijalno. To je nacin da se utjece na Rusko javno mjenje, da misli da Rusija trosi pare na neke geopoliticke ciljeve, dok su te pare potrebne kod kuce. Iako se potvrdjuje da je Rusija svoj geopoliticki kapital trosila vrlo razumno.
Pogledajmo sada pricu o gasu iz skriljaca i nafti iz pjescanika. Sve svetske medije su te tehonogije dizale do nebesa, iako su vec nekoliko godina dostupne studije koje ukazuju na opasne miskalkulacije, ako ne i obmanu. Obmana je logicna posljedica kombinacija tehnoloske moci, ali i naivnosti, a onda pozlacena igrama na berzi. Medjutim, to nije nikakva izlika da sve medije diljem zapada, a i drugdje po svetu, prepricavaju te price, iako je bilo poznato vec 2010 da je istina sasvim druga stvar. US je napravila veliku gresku guranjem EU da kupuje gas iz skriljaca, kao da je to samo pitanje izgradnje infrastrukture za postojenja pretvaranja gasa u tekuci gas i prekookeanski prevoz. Sa insistiranjem na tom resenju, ogolila su se dva problema. Proizvodnja gasa iz skriljaca kosta vise nego sto se komercijalno moze zaraditi od tog gasa, a izvori su puno, puno manji u obimu, nego sto se je nekada tvrdila. Drugi problem je ukazao na skup proces infrastrukture za tekuci gas i trosak transporta. Na primer, Katar koji ima velike kolicine gasa, i prodaje tekuci gas, nema problema sa snabdevanjem. Ali, taj gas je vec danas dvostruko skuplji od gasa iz gasovoda. A cena ce samo rasti. Ocekuje se vec 2014-2015 da postane ocigledno da opadaju rezerve nafte na svetu. A to znaci da sve industrije koje su ovisne o prekookeanskom transportu -- ce poskupiti. Prekookeanski transport je ovisan o nafti, i zamene nisu niti jednostavne niti jefine.
Pritisak na Juzni Tok je logicna posljedica miskalkulacije. Sada dolazi iracionalni "sa nama ili protiv nas" stav US politike. Cak ako je i stetno i ludjacko, ali morate biti uz nas. I ako smo zajedno i uporni, Rusija, Iran i drugi ce morati da zapadu poklone nesto energije. A placenici u Iraku su vec okupirali dio sjevernog Iraka gdje su izvori energenata, kao i istocni dio Sirije. Sve sasvim "slucajno".
banev Bianca • an hour ago
Slazem se u vezi svega oko gasa i jasno je da Rusija ima adute. Takodje ti aduti su sada problem SAD (zapada) i njihovih kompanija.
Ja sam samo hteo da kazem da sve poslove oko prodaje ruskog gasa bilo u Evropi , bilo u Aziji vode ruske kompanije (pregovaraju, potpisuju ugovore, itd.), sto ranije nije bio slucaj. Iako svi znamo da su te kompanije u osnovi drzavne, ili ih drzava ovako, ili onako drzi u saci, dobro je sto su pocele da se ponasaju i posluju po principima "zapadnih korporacija". Cak mislim da u nekim stvarima su i ispred njih (cvrstina u hierarhiji odlucivanja, finansijska sigurnost i stabilnost koju im pruza drzava i sl.). E, to i jeste glavni problem oko ruskog gasa za zapad. Kinezi su to odmah shvatili i postigli dobru cenu, na obostrano zadovoljstvo.
worldwideweb banev • 5 hours ago
Treba se prvo znati za koju konkretno cenu ide gas u Kinu da bi se moglo pisati da li grade na svoju stetu ili ne. U svakom slucaju zele da zaobidju Ukrajinu kao glavno cvoriste i ovo je jedan od delova tog plana
banev worldwideweb • 5 hours ago
Cene gasa tamo i ovamo su naravno bitne, ali mislim da je JT, bez obzira na cenu, vrlo vazan za Rusiju i zbog mnogih drugih razloga.
Komentarom sam samo zeleo da istaknem da se i Rusija moze korporativno ponasati, a mislim da je to i bio cilj izjave ruskog zvanicnika.
Вашингтон је одлучио да поново удари по Јужном току након добијања алармантних извештаја из Бакуа
Запад наставља са “увртањем руку” партнерима Русије у изградњи гасовода Јужни ток. Одмах после изјаве владе Бугарске и Србија је пожурила да извести о заустављању радова. Обе земље су се правдале ставом Европске комисије. Истовремено је Гинтер Ецингер, комесар ЕУ за енергетику, одбио да разматра реализацију пројекта Јужни ток у формату консултација са Русијом – главним учесником у пројекту.
И док је Пламен Орешарски обуставу “текућих радова” на изградњи “Јужног тока” правдао пристиглим захтевом од стране Европске комисије и неопходношћу “допунских консултација” са Бриселом, то је Зорана Михаиловић, потпредседник и бивши министар енергетике у влади Србије покушала да “пребаци лоптицу” на терен Софије - своје историјске супарнице на Балкану. [1] Међутим, она није могла да се уздржи од политичких спекулација. “Све док се не заврше преговори Бугарске са Бриселом и ЕУ и ЕУ са Русијом, ми ћемо чекати. Или до тренутка док Русија не промени своју позицију. У сваком случају, резултат оба сценарија значи одлагање радова у нашој земљи” – изјавила је госпођа министарка Михаиловић, практично показујући намеру да кривицу за насталу ситуацију свали на Москву. [2]
Истовремено је госпођа министарка дискретно прећутала да је “позиција Русије” по питању изградње Јужног тока забележена још почетком 2008. године у оквирима потписаног руско-српског међувладиног споразума о сарадњи у енергетској сфери. Управо су обавезе земаља по питању Јужног тока представљале главне тачке тих докумената, које је касније ратификовала и Скупштина Србије и које су касније потврдиле све националне владе. Поред међувладиног споразума о сарадњи у енергетској сфери, било је речи и о купопродајном уговору за куповину контролног пакета акција српског нафтног монополисте (НИС-а – Нафтне Индустрије Србије) од стране руске компаније Газпром нефть, за 400 милиона еура и 500 милиона инвестиционих обавеза. Не чуди да је Премијер Србије Александар Вучић пожурио да изјави да српска влада није донела никакву одлуку о суспензији радова на изградњи “Јужног тока”. [3]
Позиција бугарских критичара пројекта Јужни ток такође не може издржати проверу међународно-правне критике. Руско-бугарски Споразум о учешћу Бугарске у пројекту и стварању заједничког предузећа у те сврхе, ратификовао је Парламент Бугарске још 2008. године. [4] А у мају 2009. године у Москви су гасне компаније Русије, Италије, Бугарске, Србије и Грчке потписале завршни Споразум о изградњи гасовода Јужни ток. [5] Тај Споразум је у августу 2009. године допуњен Протоколом који је потписао Премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган, о проласку гасовода Јужни ток кроз територијалне воде Турске. [6] Нешто касније је састав учесника допуњен и француском компанијом Electricitede France.
Оваква практична база произашлих догађаја сведочи о неоснованости позивања (које се појавило буквално сада) на то да пројекат “Јужни ток” није у складу са националним интересима Србије и Бугарске или да није у складу са међународно-правном праксом. Истој тој Европској комисији све ове године су биле познате одредбе Споразума из 2008. године. На тај начин, за подстицање антируске хистерије и практичним гасним уценама Бугарске и Србије, треба тражити свеже корене. И ти корени се у првом реду могу наћи са друге стране океана.
Пажњи бугарске политичке и друштвене елите није промакла чињеница да је Премијер Орешковски своју изјаву о Јужном току (која је у директној супротности са уверавањима која су се чула из уста владиних чиновника буквално пре пар дана, приликом разговора о поверењу кабинету) дао после сурета са “тројком” америчких конгресмена на челу са сенатором Џоном Меккејном. Последњи се чак није ни потрудио да прикрије који су услови постављени Софији и другим партнерима Русије: “Ми схватамо насталу ситуацију и желели би да у “Јужном току” буде мање руског учешћа”.
Јасно је да притисак на руске партнере у Европи САД покушавају да умотају у омот антируских санкција. Међутим, главни разлог уопште није Украјина. Према информацијама којима располажемо, Вашингтон је одлучио да поново удари по Јужном току (у коме између осталог учествује и немачки и француски капитал) након добијања алармантних извештаја из Бакуа. Извор из азербејџанске компаније ГНКАР (SOCAR) ставио је до знања да француска компанија TOTAL и немачка компанија E.ON могу продати своје акције у изградњи Трансјадранског гасовода (ТЈГ). “Немачки концерн E.ON већ је најавио своју намеру да прода свој удео у пројекту ТЈГ. Француски TOTAL је такође најавио продају свог удела у том пројекту” – истакао је извор.[7] Ако узмемо у обзир да је управо ТЈГ требало да представља замену за пројекат Nabucco који су снажно лобирали САД и ЕУ – онда панику Вашингтона и Брисела није тешко схватити.
На тај начин, следећи трајекторију Брисела и Вашингтона, опоненти пројекта Јужни ток једино служе туђим интересима.Има још један интересантан моменат који америчкој страни наноси нервозу. Тај моменат је повезан са укупном ситуацијом на енергетском попришту. Ових дана је публикован извештај Међународне енергетске агенције World Energy Investment Outlook 2014, у коме се предвиђа пад “шкриљчане револуције” у САД и што је најважније, зависност земље од увоза на фону смањења извозних могућности Саудијске Арабије и Ирана. [8]
У насталој ситуацији, за Америку је од виталног значаја преузимање контроле главних извора енергије, као и маршрута транспортовања енергије, како не би изгубили своју позицију на глобалном енергетском тржишту. И уцењивање Брисела, Софије и Београда у оваквим условима, за Вашингтон представља потпуно оправдано средство за обезбеђење искључиво својих сопствених интереса.
__________
Напомене:
[1] ИТАР-ТАСС 09.06.2014 13:01
[2] ИТАР-ТАСС 09.06.2014 12:53
[3] ИНТЕРФАКС 09.06.2014 15:15
[4] http://www.downstreamtoday.com/news/arti...a_id=12070
[5] Стандард, 16.05.2009.
[6] http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=n...TM4QijmIMk
[7] ИНТЕРФАКС-АЗЕРБАЙДЖАН 03.06.2014 15:35
[8] РБК daily, 04.06.2014
Топлица • 4 hours ago
ПИ је човек од интегритета и не памтим случај да би написао било шта сензационалистичи, у стилу Западних блебетала. Ми присуствујемо отвореној, грубој и бесрамној борби Империје да се одржи на врху у стварима од стртешког значаја.
Запрепашћујуће је стање свести а и достојанства елита свих горе поменутих Европских држава. И у овом случају али једнако и ономад кад су прекоокеански разбојници рушили наше мостове на Дунаву, спречавајући пловидбу свих, или сад у Украини потпаљивали рат.
Није логично, није могуће да они, Европљани не препознају своју штету у свему томе. Како је онда могућа толика дисциплина толиког броја великих држава ?! Куда ово води и чиме ће се завршити ? Хоће ли Европа заиста остати без Руског гаса ?
И шта нас још чека од Империјалаца који имају, за наше појмове чудноват, уврнут ум и огромне залихе средстава за деструкцију . . . ?!
banev • 9 hours ago
Procitao sam skoro negde analizu jednog ruskog analiticara (cak mozda i funkcionera ruske vlade), da JT Rusija gradi na svoju stetu (mislim finansijski se ne isplati jer uglavnom ona sama ulaze u infrastrukturu). Ne ulazim u geostrategijska pitanja, ali mislim da je ovo tacno, posebno posle potpisivanja ugovora sa Kinom.
Cisto korporativno razmisljanje!
Znaci brzo ce se postaviti u Evropi (ne EU) pitanje, a sa cim cemo se grejati sledece zime.
Bianca banev • 4 hours ago
Ima razlika izmedju Ruskih analiticara i "Ruskih" analiticara. Sto god Rusija radi, uvek je negativno, i uvek mora biti nesto politicko, i prema tome, nekomercijalno. To je nacin da se utjece na Rusko javno mjenje, da misli da Rusija trosi pare na neke geopoliticke ciljeve, dok su te pare potrebne kod kuce. Iako se potvrdjuje da je Rusija svoj geopoliticki kapital trosila vrlo razumno.
Pogledajmo sada pricu o gasu iz skriljaca i nafti iz pjescanika. Sve svetske medije su te tehonogije dizale do nebesa, iako su vec nekoliko godina dostupne studije koje ukazuju na opasne miskalkulacije, ako ne i obmanu. Obmana je logicna posljedica kombinacija tehnoloske moci, ali i naivnosti, a onda pozlacena igrama na berzi. Medjutim, to nije nikakva izlika da sve medije diljem zapada, a i drugdje po svetu, prepricavaju te price, iako je bilo poznato vec 2010 da je istina sasvim druga stvar. US je napravila veliku gresku guranjem EU da kupuje gas iz skriljaca, kao da je to samo pitanje izgradnje infrastrukture za postojenja pretvaranja gasa u tekuci gas i prekookeanski prevoz. Sa insistiranjem na tom resenju, ogolila su se dva problema. Proizvodnja gasa iz skriljaca kosta vise nego sto se komercijalno moze zaraditi od tog gasa, a izvori su puno, puno manji u obimu, nego sto se je nekada tvrdila. Drugi problem je ukazao na skup proces infrastrukture za tekuci gas i trosak transporta. Na primer, Katar koji ima velike kolicine gasa, i prodaje tekuci gas, nema problema sa snabdevanjem. Ali, taj gas je vec danas dvostruko skuplji od gasa iz gasovoda. A cena ce samo rasti. Ocekuje se vec 2014-2015 da postane ocigledno da opadaju rezerve nafte na svetu. A to znaci da sve industrije koje su ovisne o prekookeanskom transportu -- ce poskupiti. Prekookeanski transport je ovisan o nafti, i zamene nisu niti jednostavne niti jefine.
Pritisak na Juzni Tok je logicna posljedica miskalkulacije. Sada dolazi iracionalni "sa nama ili protiv nas" stav US politike. Cak ako je i stetno i ludjacko, ali morate biti uz nas. I ako smo zajedno i uporni, Rusija, Iran i drugi ce morati da zapadu poklone nesto energije. A placenici u Iraku su vec okupirali dio sjevernog Iraka gdje su izvori energenata, kao i istocni dio Sirije. Sve sasvim "slucajno".
banev Bianca • an hour ago
Slazem se u vezi svega oko gasa i jasno je da Rusija ima adute. Takodje ti aduti su sada problem SAD (zapada) i njihovih kompanija.
Ja sam samo hteo da kazem da sve poslove oko prodaje ruskog gasa bilo u Evropi , bilo u Aziji vode ruske kompanije (pregovaraju, potpisuju ugovore, itd.), sto ranije nije bio slucaj. Iako svi znamo da su te kompanije u osnovi drzavne, ili ih drzava ovako, ili onako drzi u saci, dobro je sto su pocele da se ponasaju i posluju po principima "zapadnih korporacija". Cak mislim da u nekim stvarima su i ispred njih (cvrstina u hierarhiji odlucivanja, finansijska sigurnost i stabilnost koju im pruza drzava i sl.). E, to i jeste glavni problem oko ruskog gasa za zapad. Kinezi su to odmah shvatili i postigli dobru cenu, na obostrano zadovoljstvo.
worldwideweb banev • 5 hours ago
Treba se prvo znati za koju konkretno cenu ide gas u Kinu da bi se moglo pisati da li grade na svoju stetu ili ne. U svakom slucaju zele da zaobidju Ukrajinu kao glavno cvoriste i ovo je jedan od delova tog plana
banev worldwideweb • 5 hours ago
Cene gasa tamo i ovamo su naravno bitne, ali mislim da je JT, bez obzira na cenu, vrlo vazan za Rusiju i zbog mnogih drugih razloga.
Komentarom sam samo zeleo da istaknem da se i Rusija moze korporativno ponasati, a mislim da je to i bio cilj izjave ruskog zvanicnika.