[Лука Калиманац]

На данашњи дан, кроз сенке историје провијају два крста страдања. Један Ђенерала Драже Михаиловића, а други Царске породице Романов. Две иконе једног истог хода: путем жртве, путем истине, путем који воде душе праведника.

Иста рука, саткана од безбожништа и револуционарне мржње, подигла је мач. Та рука није само убила тела, већ је покушала да затре памћење, да затрује корен, да затре светлост која је у тим људима живела.

Али ми знамо да страдање праведника није пораз. Оно је семе.

У времену кад се све релативизује, кад се зло прекраја, ми стојимо пред овим гробовима невиних, али живим, и сведочимо: истина није у сили, него у жртви. Није у броности, него у светости. Није у клеветама, већ у тишини у којој се Господ јавља.

Зато, нека се памте. Не као симболи освете, већ као знамења наде да се светлост не може убити, да истина не може бити сахрањена, и да свака жртва ради Христа, народа и слободе — није узалудна.

Вечнаја памјат Ђенералу Михаиловићу и Царској породици Романов


Српска народна одбрана.