[Бенито]

У старту сам видео да је памфлет, без извора и фуснота.
Кад би човек хтео да зна више о Пашићу, и његову позитивну и негативну страну, ког историчара, истраживача треба читати у том случају?
Чисто ако човек налети на неке друге податке, да зна како да их сагледа, анализира и слично.

Мислим најлакше је када се нешто некоме не слаже у његово виђење рећи: "Ах, то је Удба писала" и слично.
Ако се нешто одбацује као лаж, чисто да знамо зашто је то тако, аргументовано. Јер код историје увек постоји ревизија, увек нови подаци, нова погледи и слично (ревизију сматрам као нешто добро, ако је она урађена по научним методама). У супротном, ако се то не ради, историја прераста у догму, религију, која је често у служби државе, тајне службе и слично.

Васа Казимировић и Ђорђе Станковић су писали Пашићеве биографије. Треба додати и једног руског историчара, не могу тренутно да се сетим имена.
Искрено, ниједну Ти не би посебно препоручио.
Свакако се ради о једном великом политичару, демагогу, али и државнику без премца у нашој новијој историји, који је имао јако дугу каријеру, да низом падова и успона, који је велики нагласак давао сопственом политичком преживљавању, које је у неким случајевима била буквално борба за голи живот. 
Очигледно је његова комплексна биографија одбила многе историчаре наума да је до краја проуче. Син Радомир био му је посебна слабост, али то никада, али никада није имало никакве везе са његовим политичким, а нарочито не државничким дужностима. 
У сваком случају, низ српских историчара, у различитим временима, па и данас, прилично су ценили државнички таленат и допринос Николе Пашића српској државности. Исти став су имала и четири српска краља, по двојица из сваке династије, иако су га најмање двојица, а вероватно и тројица сматрала за опасност за свој положај. 
Беч и комунисти доцније, сматрали су га за еманацију зла. Тако га данас виде и српски националисти. То је довољно да се објасни ко су, у ствари, данашњи српски националисти.