21-08-2025, 08:09 AM
Зашто је државна учитељица разбојник?
https://markusmaki.wordpress.com/2025/08...-razbojnik
Или државни учитељ, свеједно, али како их се највише жена натрпало у ту групу, наслов је намењен њима.
1. Плату добијају од отетих пара, дакле саучесништво у оружаној пљачки. Кад неки лопов оружјем отме паре од недужне бабе, и онда плати тим парама приватне часове некој учитељици, која зна да су те паре дошле из те пљачке, она је саучесник. Све државне учитељице знају да њихова плата долази из пореза. Али се праве луде јер постоји државни закон који ту пљачку легализује. Да сутра настане закон којим је дозвољено било коме да пљачка невине бабе, и да тако финансира школу, учитељице би и на то пристале. Оне немају морал, оне само злоупотребљавају разбојнички закон.
2. Учитељице предају отетој деци. Да, многа деца одлазе у државну школу не зато што желе, зато што су школе корисна или пријатна места за боравак, већ зато што их родитељу тамо силом шаљу, јер се боје, да им полиција заједно са социјалним разбојницима не отме децу, због непоштовања обавезног образовања. Као и у претходном случају све учитељице знају да је тако, али како немају морал, оне само злоупотребљавају разбојнички закон, и немају никакав проблем са отмицом деце. Додуше, та отмица је привремена, траје само 6 сати дневно, али је свакодневна. Да сутра донесу закон да та отмица може бити и трајна, оком не би трепнуле, јер учитељице нису људи, већ саучеснице у разбојништву.
3. Прве 2 тачке су биле баш онако страшне и довољне су да их без икаквог претеривања назовемо разбојницима, али има и других тачака оптужбе. Учитељице дресирају децу на слепу послушност и на ауторитет заснован на сили, а не на договору. Учитељица мисли да је у праву само зато што је старија, зато што има неку школу, зато што је она функција, а дете је празна чаша у која она сипа шта год хоће. По овој тачки, и највећи број родитеља су разбојници, али учитељице су горе, јер то раде са отетом децом и то раде професионалније, ефикасније.
4. Државне учитељице дресирају децу, посебно мушку, да никада не решавају конфликте између себе, већ да се увек обраћају њој, врховној судији. И вербалне и физичке конфликте нико не сме да решава јер само она зна шта је правда и ко је у праву, деца су за њих неутешно ретардирана без икакве могућности учења да реше конфликте између себе. И тако полако, али сигурно дресирају мушку децу да сутра зову полицију или се обраћају државном суду за било шта. Јер и кад порасту, држава одрасле мушкарце третира као мороне неспособне да упуцају провалника, или да мирно реше друге, лакше неспоразуме. Мора државни судија тада као државна учитељица некада све да реши. Улога државне учитељице је да одржи инфантилност код поданика.
5. Државна учитељица полако, али сигурно, скоро неосетно, уводи норму по норму државног уређења, тако да 99.99% деце након дугогодишњег малтретирања у државним школама узима здраво за готово да не постоји ни један други начин организовања друштва до државно насиље.
Ово је сасвим довољно да своје дете никада не пошаљете у државну школу, већ у приватну ако можете или да га оставите на кућном образовању, далеко боље. Државна учитељица није та драга млада жена која се жртвује да за малу плату образује и култивише ваше дивље клипане, већ веома зло, екстремно зло створење, које је једно од највећих непријатеља ваше деце. Након злог родитеља, државна учитељица је на другом месту по злу према деци.
Када су у једном тренутку штрајковали просветни радници током студентских протеста (мада им боље стоји етикета разбојници за дресуру отете деце) онај Кавчић који ми се није свидео од првог дана, одмах је организовао акцију да људи прикупе новац да покрију изгубљене плате учитељица. Боже која лудост, боже које зло. Сваки дан без плате тих саучесника у државној пљачки је још један мало срећнији дан. Мислити да су разбојници неке жртве што штрајкују, спада у масовне илузије од којих пати велики број оних који су прошли кроз те њихове концентрационе логоре за дресуру незаштићене деце.
Ја сам могао да напишем овај текст и далеко блажим речима, а да опет објасним ствар. Ипак, одлучујем се за овај начин, зато што познајем психологију маса, које када виде да постоје неки јаки другачији глас, пољуљаће им се дресура у којој сада живе, па ће им се повећати вероватноћа да изађу из ње. Масе су овце, и као што лако потпадају под утицај других оваца, тако им је лакше да посумњају у званичну догму када налете на људе као што сам ја. Или на људе као што сте ви драги читаоци, који ово разумете и онда без задршке исто ово изјавите тамо где треба. Овца мора да чује истину, и да види људе који се не боје да је кажу. То их жестоко љуља у њиховом стаду.
https://markusmaki.wordpress.com/2025/08...-razbojnik
Или државни учитељ, свеједно, али како их се највише жена натрпало у ту групу, наслов је намењен њима.
1. Плату добијају од отетих пара, дакле саучесништво у оружаној пљачки. Кад неки лопов оружјем отме паре од недужне бабе, и онда плати тим парама приватне часове некој учитељици, која зна да су те паре дошле из те пљачке, она је саучесник. Све државне учитељице знају да њихова плата долази из пореза. Али се праве луде јер постоји државни закон који ту пљачку легализује. Да сутра настане закон којим је дозвољено било коме да пљачка невине бабе, и да тако финансира школу, учитељице би и на то пристале. Оне немају морал, оне само злоупотребљавају разбојнички закон.
2. Учитељице предају отетој деци. Да, многа деца одлазе у државну школу не зато што желе, зато што су школе корисна или пријатна места за боравак, већ зато што их родитељу тамо силом шаљу, јер се боје, да им полиција заједно са социјалним разбојницима не отме децу, због непоштовања обавезног образовања. Као и у претходном случају све учитељице знају да је тако, али како немају морал, оне само злоупотребљавају разбојнички закон, и немају никакав проблем са отмицом деце. Додуше, та отмица је привремена, траје само 6 сати дневно, али је свакодневна. Да сутра донесу закон да та отмица може бити и трајна, оком не би трепнуле, јер учитељице нису људи, већ саучеснице у разбојништву.
3. Прве 2 тачке су биле баш онако страшне и довољне су да их без икаквог претеривања назовемо разбојницима, али има и других тачака оптужбе. Учитељице дресирају децу на слепу послушност и на ауторитет заснован на сили, а не на договору. Учитељица мисли да је у праву само зато што је старија, зато што има неку школу, зато што је она функција, а дете је празна чаша у која она сипа шта год хоће. По овој тачки, и највећи број родитеља су разбојници, али учитељице су горе, јер то раде са отетом децом и то раде професионалније, ефикасније.
4. Државне учитељице дресирају децу, посебно мушку, да никада не решавају конфликте између себе, већ да се увек обраћају њој, врховној судији. И вербалне и физичке конфликте нико не сме да решава јер само она зна шта је правда и ко је у праву, деца су за њих неутешно ретардирана без икакве могућности учења да реше конфликте између себе. И тако полако, али сигурно дресирају мушку децу да сутра зову полицију или се обраћају државном суду за било шта. Јер и кад порасту, држава одрасле мушкарце третира као мороне неспособне да упуцају провалника, или да мирно реше друге, лакше неспоразуме. Мора државни судија тада као државна учитељица некада све да реши. Улога државне учитељице је да одржи инфантилност код поданика.
5. Државна учитељица полако, али сигурно, скоро неосетно, уводи норму по норму државног уређења, тако да 99.99% деце након дугогодишњег малтретирања у државним школама узима здраво за готово да не постоји ни један други начин организовања друштва до државно насиље.
Ово је сасвим довољно да своје дете никада не пошаљете у државну школу, већ у приватну ако можете или да га оставите на кућном образовању, далеко боље. Државна учитељица није та драга млада жена која се жртвује да за малу плату образује и култивише ваше дивље клипане, већ веома зло, екстремно зло створење, које је једно од највећих непријатеља ваше деце. Након злог родитеља, државна учитељица је на другом месту по злу према деци.
Када су у једном тренутку штрајковали просветни радници током студентских протеста (мада им боље стоји етикета разбојници за дресуру отете деце) онај Кавчић који ми се није свидео од првог дана, одмах је организовао акцију да људи прикупе новац да покрију изгубљене плате учитељица. Боже која лудост, боже које зло. Сваки дан без плате тих саучесника у државној пљачки је још један мало срећнији дан. Мислити да су разбојници неке жртве што штрајкују, спада у масовне илузије од којих пати велики број оних који су прошли кроз те њихове концентрационе логоре за дресуру незаштићене деце.
Ја сам могао да напишем овај текст и далеко блажим речима, а да опет објасним ствар. Ипак, одлучујем се за овај начин, зато што познајем психологију маса, које када виде да постоје неки јаки другачији глас, пољуљаће им се дресура у којој сада живе, па ће им се повећати вероватноћа да изађу из ње. Масе су овце, и као што лако потпадају под утицај других оваца, тако им је лакше да посумњају у званичну догму када налете на људе као што сам ја. Или на људе као што сте ви драги читаоци, који ово разумете и онда без задршке исто ово изјавите тамо где треба. Овца мора да чује истину, и да види људе који се не боје да је кажу. То их жестоко љуља у њиховом стаду.