[Милослав Самарџић]

Ово је једна од најважнијих тема (ако не и најважнија) српске културе. 
Историјске фалсификате  је директно правила УДБ-а, и имала посебну лабораторију и једно цело одељење које се бавило искључиво прављењем историјских фалсификата. По узору на Ватикан у 15 и 16 веку. 
Овде је посебан проблем што се УФБ-а није бавила само фалсификатима како би глорификовала Јосипа Броза и "епопеју партизана", него је отишла много, много даље. Они су убрзо фалсификовали и историјске личности и догађаје ван историјског оквира Другог светског рата. Посебна им је била посластица да фалсификују Србе и да створе историјску атмосферу оправданости бољшевичке револуције. 
Самарџић је само окрзнуо тему. Много је фалсификованих дела и аутора. Понашање два "историјска" института поводом тог питања је за мене очекивано, јер представља континуитет са њиховим претходницима који су директно учествовали у стварању фалсификата.
Понављам - изузетна и велика тема. 
Рак-рана нашег колективног идентитета.

Добро ме подсети на те старе фалисификате. Мавро Орбин се и даље учи код нас као историчар, а не бенедиктански опад из одељења за пропаганду, коме је циљ био исти као касније комунистима.
Ту су и млађи фалсификати, 17-19 век, из радионица на Јадрану. Одатле потиче да је краља Стефана Првовенчаног крунисао папа, а не Свети Сава, што се од 1945, па до данас, учи у школама и на факултетима (пре 1945. учило се како ваља).