[С Вучијака стари]

Четврти с лијева стоји, шубара на глави поручник Драго Ђукановић, учитељ, командант батаљона код Ајдачића, извршио самоубиство на Варди , до њега официрска униформа, погнуо главу резервни капетан Драго Перовић, т командант батаљона, такође учитељ из Косјерића, родом из ЦГ, од попвлачења за Босну 1944. губи му се сваки траг, до њега поручник Цвејић.Други десно од Ајдачића поп Миро Глушац , избјеглица из Санског Моста, рођен 1920. године,задњи стоји поручник Периша Костић, командант батаљона, родом из Ужица, приликом повлачења губи му се сваки траг.Чучи први с десна Милан Пантић, командир Пратеће чете Црногорске бригаде, емигрирао у Енглеску и тамо преминуо.До њега Бошко Рогић.Други с лијева чучи жандармеријски наредник Никола Рапајић

---

Четник Остоја Савић из Косјерићке бригаде.

Ево из Драже 14, десно је Остоја Савић, у средини Воја. Мени делује да је исти човек као на слици горе, само што је без браде и из другог угла:

Могуће брате Милославе, тешко је оцјенити, мени више личи на Мирослава Глигоријевића из Сече Реке, који је погинуо у борби са љотићевцима 23. септембра 1943. године у Сечој Реци.

---

Много добро скенирана и обрађена слика:



Препознајем Ајдачића у горњем реду. Да ли препознајете још неког?

Четврти с лијева стоји, шубара на глави поручник Драго Ђукановић, учитељ, командант батаљона код Ајдачића, извршио самоубиство на Варди , до њега официрска униформа, погнуо главу резервни капетан Драго Перовић, т командант батаљона, такође учитељ из Косјерића, родом из ЦГ, од попвлачења за Босну 1944. губи му се сваки траг, до њега поручник Цвејић.Други десно од Ајдачића поп Миро Глушац , избјеглица из Санског Моста, рођен 1920. године,задњи стоји поручник Периша Костић, командант батаљона, родом из Ужица, приликом повлачења губи му се сваки траг.Чучи први с десна Милан Пантић, командир Пратеће чете Црногорске бригаде, емигрирао у Енглеску и тамо преминуо.До њега Бошко Рогић.Други с лијева чучи жандармеријски наредник Никола Рапајић

---

Много добро скенирана и обрађена слика:



Препознајем Ајдачића у горњем реду. Да ли препознајете још неког?

Четврти с лијева стоји, шубара на глави поручник Драго Ђукановић, учитељ, командант батаљона код Ајдачића, извршио самоубиство на Варди , до њега официрска униформа, погнуо главу резервни капетан Драго Перовић, т командант батаљона, такође учитељ из Косјерића, родом из ЦГ, од попвлачења за Босну 1944. губи му се сваки траг, до њега поручник Цвејић.Други десно од Ајдачића поп Миро Глушац , избјеглица из Санског Моста, рођен 1920. године,задњи стоји поручник Периша Костић, командант батаљона, родом из Ужица, приликом повлачења губи му се сваки траг.Чучи први с десна Милан Пантић, командир Пратеће чете Црногорске бригаде, емигрирао у Енглеску и тамо преминуо.До њега Бошко Рогић.Други с лијева чучи жандармеријски наредник Никола Рапајић

Поп Миро Глушац није рођ. 1920 г, већ 1902 г. Његов син др. Слободан Глушац рођ. 1932 г. живи у Крагујевцу. Поп Мирослав Миро Глушац био је и у Гарди, као благајник и човек од поверења Николе Калабића. Њему је Никола поверио сина на бригу у повлачењу за Босну... Милан Пантић умро је 1992 г. у Енглеској... Бошко Рогић умро 2000 г. у Косјерићу... Да ли је Драго Перовић био геометар или учитељ ?

Вјероватно магистар Калабић је погрешио у књизи Равногорски венац Субјел годину рођења попа Глушца, и написао умјесто 1902 да је рођен 1920, и прво је био парох у Сечој Реци, а обављао је и чинодејства на Субјелу а у Гарду је прешао тек приликом повлачења за Босну октобра 1944. године, и велика вјероватноћа , да је заједно са Миланом стрељан на врлу Босне, село Блажуј код Сарајева љета 1945. године.Рогић је рођен 1923. године, био радиотелеграфиста код Ајдачића, првобитно је са Радинком Ђукић, Адамом Шестићем и Николом Живковићем осуђен на смрт стријељањем, па је тек послије жалбе сваком појединачно казна преиначена на двадесет година робије, уз конфискацију цјелокупне имовине и губитак свих грађанских права, сем родитељских.Рогић је послије робије радио у ЦГ.Умро је 2000. године.Што се тиче Мијалка Перишића, он је рођен 1921. године, био је током рата у Ајдачићевој пратњи.Послије рата је имао сличну судбину као и Рогић, и на крају је робијао 8 година у титоистичким казаматима.Такође свјестан казне која га чека од комунистичких тираниста, он је у својој породичној кући зазидао своју највећу реликвију, благо непроцјенљиве вриједности и потврду свог националног и патриотског идентитета, ратне фотографије Црногорске бригаде.Чак су му из освете осиони побједници кућу запалили, и доста је фотографија оштећено и нагорело.Те фотографије Мијалко је први пут предао магистру Радовану Калабићу новембра 1996. године.Мијалко је умро 2001. године.Такође треба споменути Јована Тодоровића Пећу, из села Шеврљуга, рођен 1920. године, који је био рањен, односно контузован у бици на Јеловој гори, дуго година такође робијао у Брозовим казаматима, и искрено, као непосредни учесник, до најситнијих детаља свједочио о драматичним ратним збивањима у Црногорском срезу.Умро је 2008. године.Жив је још старина Милутин Пантовић, који гази 91 годину.Што се тиче Драге Перовића, за њега је од тих свједока и актера утврђено да је био предратни учитељ у Косјерићу, родом из ЦГ, резервни официр.