[Јеремија Брђанин]

Недо Бог да је Данков Милутин евоцираои сећање на краљеубиство из своје младости када су зверски масакрирани Краљ и Краљица, први после стотине година робовања дину и полумесецу. Какав би тек онда комуњара био?! Историчари свих фела оправдавају мајски покољ не бирајући речи а ни лажи како би оправдали крвави долазак црногорских уљеза на србски престо.
Још да је Милутин испричао како су се четничке војводе у миру посвађале (Пећанац који је био одан круни и Бирчанин који је био мало више југословен) па је тешко утврдити ко је имао право да се разбацује и дели чинове војвода).
У зло доба помену Милутин некаквог попа коме се прохтело да буде војвода, неке до јуче обичне људе који су рат схватили као прави тренутак да наплате своје дугове, помену људе који су окрвавили руке убијајући своје суседе... Као да тога није било на претек?!
Поменуо је Милутин и неке до јуче "ђаке" који су турили петокраке па све важни покушавали да изигравају ратнике који се боре за боље сутра ал са прстом на обарачу за случај да неко оспори њихову причу, али то се елегантно прећуткује, као што се прећуткује милутиново тамновање у комунистичкој држави...

Спочитава се Милутину Принцип, јер ето, домаћин из Шумадије се запитао: "Мисле ли и остали Босанци за тим младим Босанцима, оће ли дићи каку буну и устанак?"
Прекаљени ратник је слутио која ће цена бити за Аписову лудорију. Као да је слутио муке које ће снаћи Србски народ ...



Као да му је пред очима била слика мученика који ће завршити негде далеко од родне Србије.

Како год, "књижица" од неких 141 страна постала је за неке важнија од Светог писма док код одређених људи (убедљиве мањине) реч је само о још једном комунистичком подметању.