30-10-2025, 01:59 PM
Можда се део одговора налази у једном писму Дејвида Мартина од 20. јула 1985. године.
Цитат:
"У том смислу, не бих имао ништа против ако би се амерички пилоти које је Тито спасао окупили и затражили закон који би им дозволио да на савезној земљи подигну споменик којим би изразили своју захвалност за спасавање њихових живота. Сматрам да је вредно пажње да није постојала организација америчких пилота које је спасао маршал Тито; заправо, колико ја знам, није било ни писма уреднику од било ког пилота. Не кажем да су их партизани систематски злостављали. Уопштено говорећи, према њима се поступало како треба, у смислу да им је пружена храна и медицинска помоћ и да нису предати Немцима. Али, уз неколико изузетака, били су изложени условима сличним кућном притвору, што им је давало мало могућности да разговарају или размењују мисли са својим партизанским спасиоцима. Нису третирани као непријатељи, али нису третирани ни као пријатељи и савезници.
С друге стране, пилотима које су спасиле Михаиловићеве снаге дата је потпуна слобода кретања. Колективно, они имају веома широк контакт са четничким сељацима. Ако су, после 40 година, и даље мотивисани и емоционално посвећени да некако изразе своју захвалност, то је зато што су их бројни контакти убедили да Михаиловић и његове снаге представљају политичку филозофију сличну њиховој, и зато што су пилоте прихватали као драгоцене савезнике, важније од њих самих за победоносни завршетак рата против нациста. Из тог разлога, увек су прво хранили америчке пилоте, а сами су се сналазили са оним што је остало - што је често било мало или нимало."
Овај документ се налази на сајту Библиотеке Роналда Регана
https://www.reaganlibrary.gov/public/202...VMMmFhCIjw
Цитат:
"У том смислу, не бих имао ништа против ако би се амерички пилоти које је Тито спасао окупили и затражили закон који би им дозволио да на савезној земљи подигну споменик којим би изразили своју захвалност за спасавање њихових живота. Сматрам да је вредно пажње да није постојала организација америчких пилота које је спасао маршал Тито; заправо, колико ја знам, није било ни писма уреднику од било ког пилота. Не кажем да су их партизани систематски злостављали. Уопштено говорећи, према њима се поступало како треба, у смислу да им је пружена храна и медицинска помоћ и да нису предати Немцима. Али, уз неколико изузетака, били су изложени условима сличним кућном притвору, што им је давало мало могућности да разговарају или размењују мисли са својим партизанским спасиоцима. Нису третирани као непријатељи, али нису третирани ни као пријатељи и савезници.
С друге стране, пилотима које су спасиле Михаиловићеве снаге дата је потпуна слобода кретања. Колективно, они имају веома широк контакт са четничким сељацима. Ако су, после 40 година, и даље мотивисани и емоционално посвећени да некако изразе своју захвалност, то је зато што су их бројни контакти убедили да Михаиловић и његове снаге представљају политичку филозофију сличну њиховој, и зато што су пилоте прихватали као драгоцене савезнике, важније од њих самих за победоносни завршетак рата против нациста. Из тог разлога, увек су прво хранили америчке пилоте, а сами су се сналазили са оним што је остало - што је често било мало или нимало."
Овај документ се налази на сајту Библиотеке Роналда Регана
https://www.reaganlibrary.gov/public/202...VMMmFhCIjw