[Бенито]

Код Ивањице имамо својеврсни преседан у устаничкој години а то је напад четника из организације војводе Косте Пећанца. А то су војни одред војводе Радомира Ђекића и одред Боже Јаворског. Ивањицу су браниле жандармеријске снаге, 20 припадника фелджандармерије коју су чинили мобилисани Албанци са Косова и 20 припадника немачке граничне полиције. Њихов командант је погинуо када су одбили да се предају.
Е сада се поставља логично питање: зашто Немце и жандарме нападају четници Косте Пећанца када је Пећанац на Букуљи позвао своје четнике да обуставе било какву противнемачку активност?
Одговор се крије у књизи Дејана Ђерића и Зорана Недељковића о носиоцима Карађорђеве звезде коју овом приликом свима топло препоручујем.
Наиме, мајор Бошко Тодоровић је планирао напад на Зворник, па је с тога тражио да се немачки гарнизони који иду према Дрини мало притисну како се немачка појачања не би слала преко Дрине.
Управо су једно такво наређење добили Ђекић и Јаворац, па су напали Ивањицу, а онда и Ариље. У овој другој варошици били су само Недићеви жандарми.

Пуковник Веселин Мисита је погинуо приликом ослобађања Лознице 31. августа, док је напад изведен, опет, према наређењу мајора Тодоровића. Истог дана нападнути су и Богатић и Мачванска Митровица. Њих је напао Церски четнички одред капетана Драгослава Рачића и опет према наређењу како би се олакшала предстојећа Зворничка операција. У ночи између 31. августа и 1. септембра нападнути су и Бајина Башта, Љубовија и Рогачица. У овим местима се налазила немачка гранична полиција, прилично слаба, па је ослобођење било прилично лако.

Мајор Јездимир Дангић је прво покушао да дипломатијом добије Зворник тако што би немачке јединице наредиле хрватским оружаним формацијама да препусте варош четницима, док би се четници обавезали да предају наоружање Немцима након успостављања власти у Зворнику.
Немци нису пристали, па је мајор Тодоровић разрадио оперативни план који је предвиђао притисак на све немачке гарнизоне који иду према Дрини и појачавање устанка на Мајевици (слање капетана Ристе Ћуковића) како би се немачке и хрватске снаге расуле на више страна.
Немци су у Зворник послали појачања из Богатића и Мачванске Митровице што користи капетан Рачић и наређује напад. Митровица је пала 1. септембра, док је Богатић бранила ојачана немачка јединица која је пристигла из Шапца и он је пао 2. септембра.

Прво: нисам хтео да реагујем, док не изађе текст Младомира Ћурчића "Дражина Ивањица - прва ослобођена варош у Европи". Проблем је испао у томе што уредник једног часописа, који је требало да објави тај текст још пре неколико месеци, изгледа уопште није схватио значај овог историјског открића, па је одлагао објављивање овог текста из броја у број, док су у међувремену, субноровци ступили у акцију и почели да проглашавају њихове нападе на жандармеријске станице, за ослобађање вароши "од окупатора". Надам се да ће текст, КОНАЧНО, бити објављен!!!!!
Под 2: Никакво наређење Бошка Тодоровића нема везе са ослобођењем Ивањице, јер Радомир Ђекић, високо у планинама, није имао никакву везу скоро ни са ким. А поготово зато што је Божо Јаворац, по свој прилици, сам донео одлуку о упаду Ивањицу, без консултација са Ђекићем, који му је био формално надређени. 
Има објашњење у тексту Ми. Ћурчића, тако да ми је глупо да препричавам. .....