13-12-2025, 11:26 PM
Одлично и тачно.
То се највише одсликава кроз судбину помињаног мор.поручника Миће Лукића. Он је био прави краљев официр и ако је био устанак није дозвољавао малобројним појединцима - комунистима да вршљају. Једном обичном галамџији, са шајкаче је скинуо петокраку и каменом је скрцао. Тај осрамоћени устаник, после рата постао је Брозов генерал (Милан Шијан 1914-2004, отац режисера Слободана Шијана). Официр Лукић ишао је из победе у победу против усташа, све до своје погибије у једној од најтежих битака са усташама на тзв. Рипничком кланцу, 27.септ.1941. Тек после пар дана четници су камионом цео дан превозили своје изгинуле борце. Лукић је сахрањен у Великој Попини уз четничке почасти. Један од њих што му је носио ковчег, после рата постао је Брозов генерал (Петар Бабић 1919-2006). На њега је пала највећа сумња за метак у Мићиним леђима.
То се највише одсликава кроз судбину помињаног мор.поручника Миће Лукића. Он је био прави краљев официр и ако је био устанак није дозвољавао малобројним појединцима - комунистима да вршљају. Једном обичном галамџији, са шајкаче је скинуо петокраку и каменом је скрцао. Тај осрамоћени устаник, после рата постао је Брозов генерал (Милан Шијан 1914-2004, отац режисера Слободана Шијана). Официр Лукић ишао је из победе у победу против усташа, све до своје погибије у једној од најтежих битака са усташама на тзв. Рипничком кланцу, 27.септ.1941. Тек после пар дана четници су камионом цео дан превозили своје изгинуле борце. Лукић је сахрањен у Великој Попини уз четничке почасти. Један од њих што му је носио ковчег, после рата постао је Брозов генерал (Петар Бабић 1919-2006). На њега је пала највећа сумња за метак у Мићиним леђима.