18-12-2025, 06:36 PM
Отишао је право у Небеску Србију и војску кнеза Лазара четнички војвода Славко Алексић, ког је у звање четничког војводе именовао војвода Момчило Ђујић на Савиндан 1999. године.
Славко Алексић је остао је упамћен као храбар и частан борац на најзахтевнијем ратишту читавог отаџбинског рата 1992-1995, на сарајевско-романијском фронту.
Рођен је 1956. године у Богдашићима у Херцеговини Светог Саве. Читав живот је провео у Сарајеву где је радио и студирао право, када га је рат затекао.
Био је један од обновитеља четничке традиције и четничког покрета у Сарајеву 1990. године.
Након убиства старог свата Николе Гардовића испред Старе цркве на Башчаршији 1. марта 1992. године од стране Алијиних муслимаских екстремиста, чиме је почео крвави грађански рат у БиХ, Алексић се прикључује као командант Новосарајевског четничког одреда са седиштем на Грбавици.
Алексић је скоро читав рат провео у најжешћим борбама за одбрану Грбавице, и три пута био је рањаван.
Био је познат по томе што је са Новосарајевским четничким одредом држао најзахтевније српске положаје на Јеврејском гробљу, где су се водиле убедљиво најжешће борбе у БиХ, на линији разграничења Српско Сарајево - муслиманско Сарајево.
Командовао је и одредом руских добровољаца у Српском Сарајеву и нарочито се истакао за време НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године.
У сваком српском рату изникну јунаци практично ниоткуда који својим јуначким подвигом наметну тон читавој војсци и мисији одбране народа од наметања Исламске републике у нашим земљама.
Такав је био војвода Славко Алексић.
Заслужио је да га испратимо у највећем могућем броју и да покажемо свету колико Срби и данас цене и поштују своје јунаке!
Нека је Царство Небеско војводи Славку!
Славко Алексић је остао је упамћен као храбар и частан борац на најзахтевнијем ратишту читавог отаџбинског рата 1992-1995, на сарајевско-романијском фронту.
Рођен је 1956. године у Богдашићима у Херцеговини Светог Саве. Читав живот је провео у Сарајеву где је радио и студирао право, када га је рат затекао.
Био је један од обновитеља четничке традиције и четничког покрета у Сарајеву 1990. године.
Након убиства старог свата Николе Гардовића испред Старе цркве на Башчаршији 1. марта 1992. године од стране Алијиних муслимаских екстремиста, чиме је почео крвави грађански рат у БиХ, Алексић се прикључује као командант Новосарајевског четничког одреда са седиштем на Грбавици.
Алексић је скоро читав рат провео у најжешћим борбама за одбрану Грбавице, и три пута био је рањаван.
Био је познат по томе што је са Новосарајевским четничким одредом држао најзахтевније српске положаје на Јеврејском гробљу, где су се водиле убедљиво најжешће борбе у БиХ, на линији разграничења Српско Сарајево - муслиманско Сарајево.
Командовао је и одредом руских добровољаца у Српском Сарајеву и нарочито се истакао за време НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године.
У сваком српском рату изникну јунаци практично ниоткуда који својим јуначким подвигом наметну тон читавој војсци и мисији одбране народа од наметања Исламске републике у нашим земљама.
Такав је био војвода Славко Алексић.
Заслужио је да га испратимо у највећем могућем броју и да покажемо свету колико Срби и данас цене и поштују своје јунаке!
Нека је Царство Небеско војводи Славку!
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.