[Краљевина Шумадија]

ЖИНЕТА М. ТОДОРОВИЋ ГИНА р. 27. марта 1925. у м. Annecy, Француска. Њен отац је био Милош Тодоровић (р.1899. Шабац), по занимању аутомеханичар, који се некако нашао на раду у Француској, где је упознао и потом оженио Жинетину мајку Маргиту (р.1905. Париз). Породица Тодоровић сели се у Београд (ул. Краља Милана 10-III), а Милош је постао овлашћени увозник и заступник продаје аутомобила и ауто делова "Steyr", као и камиона "Berliet". Млада Жинета је 1945, као одлична матуранткиња Стручне учитељске школе, припадала најмлађој генерацији београдских илегалаца, оној против комуниста. И ако у Београду није било Немаца већ пола године, и ако су комунистички ослободиоци већ били позаузимали важне стратешке и националне положаје као што су Дедиње и остала елитне дестинације, репресија и егзекуције су биле на нивоу окупатора, а не ослободилаца.
Отпор таквој власти пружали су илегално организовани средњошколци и студенти. Жинета је била у групи која је у ноћи на 1. мај 1945. лепила плахате са ликом Драже Михиловића. Она и њена два школска друга ухапшени су те ноћи. У истражном затвору на Обилићевом венцу, против Жинете је било све, а највише њена памет, лепота, темперамент и одлучност. Истражни органи, већ искусни и прекаљени, кренули су да је преваспитавају. Прво су јој превапитали ноге, онако народски речено мачугама, па онда руке, па...
Породица Тодоровић није могла да преузме њено уморено тело и да потом спроведе сахрану, већ само зашвајсовани метални сандук и да га у присуству најуже родбине и ваљда полиције у цивилу, право однесе на најближе гробље и да се тамо обави сахрана. Ознаши у цивилу су направили чак и пар снимака са сахране, на којима то изгледа као и свака друга сахрана.  Те слике су биле објављене на сајту Државне комисије за тајне гробнице,који је донедавно био доступан. Жинетино упокојење извршено је 19. маја 1945. Родитељима Милошу и Маргити остала је ћерка Анка (р. 1927. Београд).)