19-01-2026, 08:01 PM
Крлежа: отац обеју Србија
Крлежина опорука гласи: фашизам у српском грбу.
„Што србијански сељак има од политике коју Србија с грађанском класом води од године 1903: Што је он профитирао од тога што су с пријестоља збачени и заклани Обреновићи и што су дошли Карађорђевићи као династија, што су узели руски курс, што су с руским курсом отишли у рат против Аустрије, што су Аустрију „они побиједили“, „они ујединили“ Југославију и што је Југославија пропала, што је имао од свега тога србијански сељак? Остао је тамо гдје је и био. И коначно су га клали као овцу. И лутао је за тим и не знам све каквим својим митовима. Узнемирио је око себе све своје суграђане и народе. И то је његова судбина… Што је то? Каква је то српска држава – Само Србин Србина спасава – фашизам.“
– Мирослав Крлежа (1980)
Иако је Крлежа био један од првих ревизиониста усташког геноцида (још 1964. тврдио је да је у Јасеновцу убијено 40-60.000 Срба), данас га у Београду славе и организују афирмативне скупове. Идолопоклоника има све више – процес супротан ономе у Хрватској. Један из најмлађе генерације, неки ватрени Krležodulus singidunensis, Fritzanus minor, сматра из своје високе позиције communistarum stultus krležianus, да “ко не воли Крежу, тај је homo stultus”!
Друга Србија, која је поунутрила титоистичку србофобију, не би постојала без крлежијанске србофобије. Јосип Ваништа сећа се Крлежине реченице: „Тито је Србима узео Косово и то је једна од највећих ствари које је урадио.“ То је данас главни програм другосрбијанштине – борба да се Срби заувек одрекну Косова и Метохије.
„Из свега што је Крлежа написао, ја не могу да помислим да би он икад помислио да Аустријанци, Мађари или Италијани могу Хрватима, ако хоћеш и као народ, бити ближи од Срба.“
- Мухарем Базуљ
„Тог тренутка је он био са једном за мене негативном струјом, која је била сувише националистичка. Али он је ту опасност од хегемоније српске, од хегемоније Београда, он је то уочио и пре рата, без обзира на то колико је волео Београд и колико је волео своје истомишљенике у Београду.“
- Јован Ћирилов
“Крлежа је један монструм величине и било какво поређење, мене лично с њим, сматрам неукусним, са своје стране”
- Данило Киш
Парадокс је управо у односу према Крлежи: „две Србије“ – ригидно "националистичка" – „прва“ и ултимативно „грађанска“ – „друга“ – заправо су у корењу повезане истим крлежијанским жилицама. Фундамент им је исти, сокови истог састава.
Модерни аутошовинизам шири је од једног друштвеног скупа; прелива се, мења тон, али не губи отровност антинационалног витриола.Тако је Фриц, двадесет пута одбијени нобеловац, на крају ипак добио награду: да га славе и крлежодули и крлежокласти – једни без мозга, други без части. [6]
Већина и без једног и без другог.
Крлежина опорука гласи: фашизам у српском грбу.
„Што србијански сељак има од политике коју Србија с грађанском класом води од године 1903: Што је он профитирао од тога што су с пријестоља збачени и заклани Обреновићи и што су дошли Карађорђевићи као династија, што су узели руски курс, што су с руским курсом отишли у рат против Аустрије, што су Аустрију „они побиједили“, „они ујединили“ Југославију и што је Југославија пропала, што је имао од свега тога србијански сељак? Остао је тамо гдје је и био. И коначно су га клали као овцу. И лутао је за тим и не знам све каквим својим митовима. Узнемирио је око себе све своје суграђане и народе. И то је његова судбина… Што је то? Каква је то српска држава – Само Србин Србина спасава – фашизам.“
– Мирослав Крлежа (1980)
Иако је Крлежа био један од првих ревизиониста усташког геноцида (још 1964. тврдио је да је у Јасеновцу убијено 40-60.000 Срба), данас га у Београду славе и организују афирмативне скупове. Идолопоклоника има све више – процес супротан ономе у Хрватској. Један из најмлађе генерације, неки ватрени Krležodulus singidunensis, Fritzanus minor, сматра из своје високе позиције communistarum stultus krležianus, да “ко не воли Крежу, тај је homo stultus”!
Друга Србија, која је поунутрила титоистичку србофобију, не би постојала без крлежијанске србофобије. Јосип Ваништа сећа се Крлежине реченице: „Тито је Србима узео Косово и то је једна од највећих ствари које је урадио.“ То је данас главни програм другосрбијанштине – борба да се Срби заувек одрекну Косова и Метохије.
„Из свега што је Крлежа написао, ја не могу да помислим да би он икад помислио да Аустријанци, Мађари или Италијани могу Хрватима, ако хоћеш и као народ, бити ближи од Срба.“
- Мухарем Базуљ
„Тог тренутка је он био са једном за мене негативном струјом, која је била сувише националистичка. Али он је ту опасност од хегемоније српске, од хегемоније Београда, он је то уочио и пре рата, без обзира на то колико је волео Београд и колико је волео своје истомишљенике у Београду.“
- Јован Ћирилов
“Крлежа је један монструм величине и било какво поређење, мене лично с њим, сматрам неукусним, са своје стране”
- Данило Киш
Парадокс је управо у односу према Крлежи: „две Србије“ – ригидно "националистичка" – „прва“ и ултимативно „грађанска“ – „друга“ – заправо су у корењу повезане истим крлежијанским жилицама. Фундамент им је исти, сокови истог састава.
Модерни аутошовинизам шири је од једног друштвеног скупа; прелива се, мења тон, али не губи отровност антинационалног витриола.Тако је Фриц, двадесет пута одбијени нобеловац, на крају ипак добио награду: да га славе и крлежодули и крлежокласти – једни без мозга, други без части. [6]
Већина и без једног и без другог.