[Владимир Петровић]

СЛЕДЕ ЈЕДИНИ МОГУЋИ СРПСКИ ЗАКЉУЧЦИ:

1. Комунисти нису и не могу бити Срби, односно Срби су могли постати комунисти и престати бити Срби (класичан пример преваре).
2. Не постоје српски већ антисрпски комунисти, као што не постоји српска већ антисрпска Удба (у оба значења грчког префикса АНТИ: и против и уместо).
3. Не постоје бивши комунисти (јер не родише род достојан покајања), већ нова власт старих комуниста, пресвучени у нове партијске ношње.
4. Удбашка политичка сцена и удбашка демократија нису владавина (српског) народа, већ владавина Удбе – удбократија.
5. Удбашки злочини у последњим ратовима и злочини удбашко-криминалних паравојски нису српски злочини, већ наставак комунистичких злочина још од 1941.године.
6. Члановима КПЈ, удбашима и удбашким послушницима мора бити забрањена свака политичка активност, барем у наредних 10 година (уколико нису или не постану предмет кривичног гоњења, што им јасно опредељује место где ће провести извесни остатак живота).
7. Пад комунизма није донео и пад комуниста са власти; стога антикомунизам остаје неодступни чинилац сваког данашњег истински српског политичког активизма.

Генијални и неправазиђени закључак Бошка Обрадовића, још актуелан...