26-01-2026, 01:49 PM
Забележена су бројна малтретирања, али и убиства припадника свештенства, док су грађани из страха од реплесалија избегавали да одлазе у цркву или су то пак чинили кришом. Свештеника који је био оптужен као противник НОП-а спровела би у затвор народна милиција. Прво што им ураде обрију им браду, стављају их у мрачне ћелије, па им се онда говоре: „Моли се Богу да ти помогне. Ја сам ти Бог. Или: Како то, да је тај твој Бог тако немоћан? Допустио је, да те ухапсимо и држимо овде! Зар не видиш да смо ми јачи од Бога кога ти исповедаш. Ми се не молимо Богу, па смо слободни” (Вурдеља 1964: 53).
Проту Милана Туцовића, који је био притворен и осуђен на 18 година робије, уочи Васкрса извели су из затворске ћелије, уз речи стражара: „Излази попе идеш да се сретнеш са својим Богом”. Крвнички су га ударали будаком, мрцварили и потом у седећем положају, још живог закопали у земљу (Јовић 2007: 105).
Забележени су бројни случајеви исмевања свештеника, нарочито је било популарно „јахање попова“, које је се могло и завршити и смртним исходом као што је случај са јеромонахом Емилијаном, старешином манастира Рајиновац. Њега су јахали, чупали му косу и браду, шутирали, ударали кундацима и цепали мантију, одсекли су му уши и нос, на челу урезали Крст уз још неколико убода по телу, најзад код места званог „Мала чесма”, скинули голог и заклали. Мештани Бегаљице су сутрадан пронашли његово унакажено и беживотно тело и сахранили по наређењу без верског обреда и обележја (Никитовић 1999: 16).
У јесен 1944. године када су припадници ОЗНЕ ушли у манастир Раковицу, да попишу имовину, ухапсили су монаха Јанићија Станојловића, старог 40 година. Ликвидиран је као народни непријатељ и припадник ЈУвО. Свештеника Машана Петровића, пароха у Великој Моштаници, тројица разјарених комуниста су извели из куће, потом су га тукли, чупали и јахали до брда изнад Умке. Тешко повређен и без снаге, рекао им је: „Не могу више, убијте ме!” Један од њих је извадио пиштољ и пуцао му у чело, 8. новембра 1944. године.
https://unilib.phaidrabg.rs/open/o:1963
Извор: Ена С. Мирковић, "Страх од револуционарног терора у Србији после Другог светског рата", у: Тематски зборник „СТРАХ У НАУЧНОМ И УМЕТНИЧКОМ СТВАРАЛАШТВУ“, Институт за српску културу Приштина – Лепосавић, Лепосавић 2022, стр. 567
Проту Милана Туцовића, који је био притворен и осуђен на 18 година робије, уочи Васкрса извели су из затворске ћелије, уз речи стражара: „Излази попе идеш да се сретнеш са својим Богом”. Крвнички су га ударали будаком, мрцварили и потом у седећем положају, још живог закопали у земљу (Јовић 2007: 105).
Забележени су бројни случајеви исмевања свештеника, нарочито је било популарно „јахање попова“, које је се могло и завршити и смртним исходом као што је случај са јеромонахом Емилијаном, старешином манастира Рајиновац. Њега су јахали, чупали му косу и браду, шутирали, ударали кундацима и цепали мантију, одсекли су му уши и нос, на челу урезали Крст уз још неколико убода по телу, најзад код места званог „Мала чесма”, скинули голог и заклали. Мештани Бегаљице су сутрадан пронашли његово унакажено и беживотно тело и сахранили по наређењу без верског обреда и обележја (Никитовић 1999: 16).
У јесен 1944. године када су припадници ОЗНЕ ушли у манастир Раковицу, да попишу имовину, ухапсили су монаха Јанићија Станојловића, старог 40 година. Ликвидиран је као народни непријатељ и припадник ЈУвО. Свештеника Машана Петровића, пароха у Великој Моштаници, тројица разјарених комуниста су извели из куће, потом су га тукли, чупали и јахали до брда изнад Умке. Тешко повређен и без снаге, рекао им је: „Не могу више, убијте ме!” Један од њих је извадио пиштољ и пуцао му у чело, 8. новембра 1944. године.
https://unilib.phaidrabg.rs/open/o:1963
Извор: Ена С. Мирковић, "Страх од револуционарног терора у Србији после Другог светског рата", у: Тематски зборник „СТРАХ У НАУЧНОМ И УМЕТНИЧКОМ СТВАРАЛАШТВУ“, Институт за српску културу Приштина – Лепосавић, Лепосавић 2022, стр. 567