05-02-2026, 11:37 PM
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ: Војно падобранство на нашим просторима није почело 1944. године?
Иако данас са поносом обележавамо Дан бригаде везујући га за 1944. годину и партизанске јединице, историјска истина је да корени наше елитне службе сежу знатно дубље у прошлост. Србија и тадашња Југославија су имале елитне падобранске јединице много пре него што су први партизански скокови уопште испланирани. Племенита вештина „небеских витезова“ почела је да се развија годинама пре Другог светског рата у оквиру Војске Краљевине Југославије.
Зашто заборављамо оне који су први трасирали пут кроз облаке?
Није почело 1944. – Почело је 1938. када је у Београду подигнут падобрански торањ од 74 метра, тада највиши на планети!
Није почело у Барију. – Почело је 1. октобра 1939. године у Панчеву, где је основана прва Падобранска школа Војске Краљевине Југославије. Ти људи су били елита, официри и доброволци који су прошли теоријску и практичну обуку којој се дивила Европа.
Први „орлови“: Још 1940. године додељене су прве падобранске ознаке (орао са пушком). То је била наша прва „небеска пешадија“, формирана у Прву падобранску чету у марту 1941. у Новом Саду, под командом капетана Момчила Вуковића.
Технички испред свих: Док су се други ослањали на „принудно дејство“, наши падобранци Краљевине су још тада тренирали слободан скок и мануелно отварање – врхунац тадашње војне вештине.
Прећутани хероји: Током целог рата (1942–1945), падобранци Југословенске војске у отаџбини изводили су десанте на окупирану територију ради диверзија. То су биле десетине забележених скокова за које се деценијама ћутало.
Историја је једна и недељива. Свака част 1944. години, али истински корени наше службе су у Панчеву, Новом Саду и Београду предратних година. Наша традиција није стара осам деценија, него скоро читав век!
Ко не поштује своју прошлост, не заслужује ни будућност!
https://www.facebook.com/share/p/1ZLjg1Cuq1/
Извор: Ветерани 63.падобранске бригаде - Банат
Иако данас са поносом обележавамо Дан бригаде везујући га за 1944. годину и партизанске јединице, историјска истина је да корени наше елитне службе сежу знатно дубље у прошлост. Србија и тадашња Југославија су имале елитне падобранске јединице много пре него што су први партизански скокови уопште испланирани. Племенита вештина „небеских витезова“ почела је да се развија годинама пре Другог светског рата у оквиру Војске Краљевине Југославије.
Зашто заборављамо оне који су први трасирали пут кроз облаке?
Није почело 1944. – Почело је 1938. када је у Београду подигнут падобрански торањ од 74 метра, тада највиши на планети!
Није почело у Барију. – Почело је 1. октобра 1939. године у Панчеву, где је основана прва Падобранска школа Војске Краљевине Југославије. Ти људи су били елита, официри и доброволци који су прошли теоријску и практичну обуку којој се дивила Европа.
Први „орлови“: Још 1940. године додељене су прве падобранске ознаке (орао са пушком). То је била наша прва „небеска пешадија“, формирана у Прву падобранску чету у марту 1941. у Новом Саду, под командом капетана Момчила Вуковића.
Технички испред свих: Док су се други ослањали на „принудно дејство“, наши падобранци Краљевине су још тада тренирали слободан скок и мануелно отварање – врхунац тадашње војне вештине.
Прећутани хероји: Током целог рата (1942–1945), падобранци Југословенске војске у отаџбини изводили су десанте на окупирану територију ради диверзија. То су биле десетине забележених скокова за које се деценијама ћутало.
Историја је једна и недељива. Свака част 1944. години, али истински корени наше службе су у Панчеву, Новом Саду и Београду предратних година. Наша традиција није стара осам деценија, него скоро читав век!
Ко не поштује своју прошлост, не заслужује ни будућност!
https://www.facebook.com/share/p/1ZLjg1Cuq1/
Извор: Ветерани 63.падобранске бригаде - Банат