[Краљевина Шумадија]

Обична петпарачка прича. Поред главних јунака, а у ствари небитних, Воје и Боје, поткачен је на изглед, споредни, командант Владислав Синђић. Као, он долази у село Салаш и тражи да му се доведу сеоски комунисти да их он, онако у пролазу поликвидира. Али га позадинац Боја разуверава са причом како у селу нема комуниста и одводи га у кафану на пиће, која је дупке пуна од комуниста, али Синђа то не примећује. (А и како би, када је био ћорав.)
Синђић је сачекао рат као питомац 3. Вазд. академије. Родом је из села Ноћај, које је удаљено од поменутог села Салаш, свега 3-4 км, тако да се све знало ко је ко.
Синђић је био један од кључних ослободилаца Богатића, од Немаца, кр. авг. 1941. Кроз неколико дана, 6. септембра, у борби против Немаца за ослобођење Бање Ковиљаче, изгубио је око. Након операције и опоравка постао је и командант бригаде. У јесен 1943, кроз Ист. Босну, међу првима је у борбама против усташа и Немаца. След. године више пута разбија партизанске одреде по Срему. Унапређиван и одликован Карађорђевом звездом IV реда.
Ипак, дозволио је себи да буде изазван и направио је инциндент и ликвидирао је неке мештане у с. Шеварице, 1944.
"Ој Синђићу, сиви соко, 
Немац теби изби око,
Али неће проћи дуго,
Избиће ти Тито друго."
Због овога био је саслушаван код к-та Драгослава Рачића.
У немачкој казненој експедицији кроз Мачву, у јесен 1941, Владислав је изгубио оца Живана и брата Живадина, а исте године млађи брат Ранко, са 16 год, постао је четник Коњичког ескадрона Церског војно четничког одреда.  Пор. Владислав Синђић погинуо је у Босни 14. априла 1945.

Препричано из књ: "Витезови Карађорђеве звезде ЈВУО 1941-1945"