25-06-2014, 03:02 AM
http://www.cambridge.org/us/academic/sub...?format=HB
http://www.academia.edu/5846019/Raphael_..._Genocide_
http://www.amazon.com/Non-Germans-under-...0801864933
http://en.wikipedia.org/wiki/Territory_o..._in_Serbia
The Territory of the Military Commander in Serbia[4] (German: Gebiet des Militärbefehlshabers in Serbien) was the area of the Kingdom of Yugoslavia that was placed under a military government of occupation by the Wehrmacht following the invasion, occupation and dismantling of Yugoslavia in April 1941. The territory included Serbia proper, with the addition of the northern part of Kosovo (around Kosovska Mitrovica), and the Banat.[5] This territory was the only area of the partitioned Kingdom of Yugoslavia in which the German occupants established a military government. This was due to the key rail and riverine transport routes that passed through it, and its valuable resources, particularly non-ferrous metals.[6] On 22 April 1941, the territory was placed under the supreme authority of the German military commander in Serbia,[7] which included a series of generals, with the day-to-day administration of the territory under the control of the chief of the Military Administration in Serbia. Initially, the chief of the military administration in Serbia was Harald Turner and later Franz Neuhausen. The lines of command and control in the occupied territory were never unified, and were made more complex by the appointment of direct representatives of senior Nazis such as Reichsführer-SS Heinrich Himmler (for SS and police matters) and Reichsmarschall Hermann Göring (for economic matters). The Germans used Bulgarian troops to assist in the occupation, but they were at all times under German control.[8] Some sources describe the territory as a puppet state,[9] or a "special administrative province",[10] with other sources describing it as having a puppet government.[1][11]
Територија војни командант у Србији [4] (немачки: Гебиет дес Милитарбефехлсхаберс ин Сербиен) је подручје Краљевине Југославије која је стављена под војном владом окупације од стране Вермахта након инвазије, окупације и демонтажи Југославије у април 1941. територија укључена Србији, са додатком северног дела Косова (око Косовске Митровице), а Банат [5] Ова територија је била једина област подели Краљевине Југославије у којој су немачки окупатори основана. војна влада. То је због кључних шина и поплавне транспортних путева који су прошли кроз њега, и његових вредних ресурса, посебно обојених метала. [6] Дана 22. априла 1941, територија стављена под врховном влашћу немачког војног заповедника у Србији , [7] који укључује низ генерала, са дан-за-дан администрације територије под контролом шефа Војне управе у Србији. У почетку, шеф војне управе у Србији био је Харалд Турнер и касније Франц Нојхаузен. Линије командовања и контроле на територији окупиране никада нису били јединствени, а били су сложенији од именовања директних представника високих нациста, као што су вођа СС Хајнрих Химлер (СС и за питања полиције) и Реицхсмарсцхалл Херман Геринг (за економска питања ). Немци користе бугарске трупе да помогну у занимању, али су све време под контролом немачке. [8] Неки извори описују територију као марионетске државе, [9] или "специјална административна покрајина", [10] са другима извори описују га као да имају марионетску владу. [1][11]
The Military Commander in Serbia appointed the Serbian civil[12] puppet governments to "carry on administrative chores under German direction and supervision".[13] The first of these was the short-lived Commissioner Administration (Комесарска влада, Komesarska vlada) which was established under Milan Aćimović on 30 May 1941. The Military Commander in Serbia "appointed a low-grade Serbian administration of ten commissioners who were put in charge of the ministries, under the control of Turner and Neuhausen, as a simple instrument of the occupation regime",[14] that "lacked any semblance of power".[15] It was followed by the establishment of the Government of National Salvation (Влада Националног Спаса, Vlada Nacionalnog Spasa) under Milan Nedić,[16] which replaced the Commissioner Administration on 29 August 1941. According to historian Professor Stevan K. Pavlowitch, the Nedić regime itself "had no status under international law, and no power beyond that delegated by the Germans",[17] and "was simply an auxiliary organ of the German occupation regime".[18] The one area in which the regime did exercise initiative and achieve success was in the reception and care of hundreds of thousands of Serb refugees from other parts of partitioned Yugoslavia.[18] While the Aćimović administration was limited to the use of the former Yugoslav gendarmerie, the Nedić government was authorised to raise an armed force, the Serbian State Guard, to impose order, but they essentially functioned as German auxiliaries until the German withdrawal in October 1944.[17] The Germans also raised several other local auxiliary forces for various purposes within the territory.[19] The Government of National Salvation remained in place until the German withdrawal. Throughout the occupation, the Banat was an autonomous region, formally responsible to the puppet governments in Belgrade, but in practice governed by its Volksdeutsche (ethnic German) minority.[20] In order to secure the Trepča mines and the Belgrade-Skopje railway, the Germans made an arrangement with Albanian collaborators in the northern tip of present-day Kosovo which resulted in the effective autonomy of the region from the puppet government in Belgrade, which later formalized the German arrangement.[21]
Војни командант у Србији именовао српског цивилног [12] марионетске владе да "носе на административним пословима под немачком руководством и надзором". [13] Први од њих био је кратког даха комесар Администрација (Комесарска влада, Комесарска Влада) који је био основан под Милана Аћимовића од 30. маја 1941 Војни командант у Србији "именовао неквалитетан српску управу десет повереника који су ставили у задужен министарстава, под контролом Тарнер и Нојхаузена, као прост инструмент режима окупације. ", [14] да" недостајао привид моћи "[15] То је праћено оснивањем Владе националног спаса (Влада Националног Спаса, Влада да националног Спаса) под Милана Недића., [16] који је заменио Повереник Управи 29. августа 1941. Према историчару професор Стеван К. Павловић, Недић сама режим "имао статус по међународном праву, а нема снаге осим оног који је делегиран од стране Немаца", [17] и "био је просто помоћни орган Герман занимање режим ". [18] једна област у којој је режим учинио вежбе иницијативу и постигне успех био је на рецепцији и бригу о стотинама хиљада српских избеглица из других делова Југославије подели. [18] Док Аћимовић администрација је била ограничена на употреба бивше југословенске жандармерије, Недић влада је овлашћен да подигне оружану силу, Српске државне страже, да уведе ред, али су у суштини функционисале као немачких помоћних до немачког повлачења у октобру 1944. [17] Немци такође подигао неколико других локалних помоћне снаге за различите намене унутар територије. [19] Влада националног спаса остао на снази до немачког повлачења. Током окупације, Банат је био аутономна област, формално одговоран за марионетских влада у Београду, али у пракси управља њен Волксдеутсцхе (етничке мањине Немачки). [20] У циљу обезбеђења Трепча рудника и пруга Београд-Скопље, Немци направили договор са албанским сарадницима у северном рту данасњег Косова које је резултирало ефикасном аутономије региона из марионетске владе у Београду, која је касније формализован немачку аранжман. [21]
http://www.academia.edu/5846019/Raphael_..._Genocide_
http://www.amazon.com/Non-Germans-under-...0801864933
http://en.wikipedia.org/wiki/Territory_o..._in_Serbia
The Territory of the Military Commander in Serbia[4] (German: Gebiet des Militärbefehlshabers in Serbien) was the area of the Kingdom of Yugoslavia that was placed under a military government of occupation by the Wehrmacht following the invasion, occupation and dismantling of Yugoslavia in April 1941. The territory included Serbia proper, with the addition of the northern part of Kosovo (around Kosovska Mitrovica), and the Banat.[5] This territory was the only area of the partitioned Kingdom of Yugoslavia in which the German occupants established a military government. This was due to the key rail and riverine transport routes that passed through it, and its valuable resources, particularly non-ferrous metals.[6] On 22 April 1941, the territory was placed under the supreme authority of the German military commander in Serbia,[7] which included a series of generals, with the day-to-day administration of the territory under the control of the chief of the Military Administration in Serbia. Initially, the chief of the military administration in Serbia was Harald Turner and later Franz Neuhausen. The lines of command and control in the occupied territory were never unified, and were made more complex by the appointment of direct representatives of senior Nazis such as Reichsführer-SS Heinrich Himmler (for SS and police matters) and Reichsmarschall Hermann Göring (for economic matters). The Germans used Bulgarian troops to assist in the occupation, but they were at all times under German control.[8] Some sources describe the territory as a puppet state,[9] or a "special administrative province",[10] with other sources describing it as having a puppet government.[1][11]
Територија војни командант у Србији [4] (немачки: Гебиет дес Милитарбефехлсхаберс ин Сербиен) је подручје Краљевине Југославије која је стављена под војном владом окупације од стране Вермахта након инвазије, окупације и демонтажи Југославије у април 1941. територија укључена Србији, са додатком северног дела Косова (око Косовске Митровице), а Банат [5] Ова територија је била једина област подели Краљевине Југославије у којој су немачки окупатори основана. војна влада. То је због кључних шина и поплавне транспортних путева који су прошли кроз њега, и његових вредних ресурса, посебно обојених метала. [6] Дана 22. априла 1941, територија стављена под врховном влашћу немачког војног заповедника у Србији , [7] који укључује низ генерала, са дан-за-дан администрације територије под контролом шефа Војне управе у Србији. У почетку, шеф војне управе у Србији био је Харалд Турнер и касније Франц Нојхаузен. Линије командовања и контроле на територији окупиране никада нису били јединствени, а били су сложенији од именовања директних представника високих нациста, као што су вођа СС Хајнрих Химлер (СС и за питања полиције) и Реицхсмарсцхалл Херман Геринг (за економска питања ). Немци користе бугарске трупе да помогну у занимању, али су све време под контролом немачке. [8] Неки извори описују територију као марионетске државе, [9] или "специјална административна покрајина", [10] са другима извори описују га као да имају марионетску владу. [1][11]
The Military Commander in Serbia appointed the Serbian civil[12] puppet governments to "carry on administrative chores under German direction and supervision".[13] The first of these was the short-lived Commissioner Administration (Комесарска влада, Komesarska vlada) which was established under Milan Aćimović on 30 May 1941. The Military Commander in Serbia "appointed a low-grade Serbian administration of ten commissioners who were put in charge of the ministries, under the control of Turner and Neuhausen, as a simple instrument of the occupation regime",[14] that "lacked any semblance of power".[15] It was followed by the establishment of the Government of National Salvation (Влада Националног Спаса, Vlada Nacionalnog Spasa) under Milan Nedić,[16] which replaced the Commissioner Administration on 29 August 1941. According to historian Professor Stevan K. Pavlowitch, the Nedić regime itself "had no status under international law, and no power beyond that delegated by the Germans",[17] and "was simply an auxiliary organ of the German occupation regime".[18] The one area in which the regime did exercise initiative and achieve success was in the reception and care of hundreds of thousands of Serb refugees from other parts of partitioned Yugoslavia.[18] While the Aćimović administration was limited to the use of the former Yugoslav gendarmerie, the Nedić government was authorised to raise an armed force, the Serbian State Guard, to impose order, but they essentially functioned as German auxiliaries until the German withdrawal in October 1944.[17] The Germans also raised several other local auxiliary forces for various purposes within the territory.[19] The Government of National Salvation remained in place until the German withdrawal. Throughout the occupation, the Banat was an autonomous region, formally responsible to the puppet governments in Belgrade, but in practice governed by its Volksdeutsche (ethnic German) minority.[20] In order to secure the Trepča mines and the Belgrade-Skopje railway, the Germans made an arrangement with Albanian collaborators in the northern tip of present-day Kosovo which resulted in the effective autonomy of the region from the puppet government in Belgrade, which later formalized the German arrangement.[21]
Војни командант у Србији именовао српског цивилног [12] марионетске владе да "носе на административним пословима под немачком руководством и надзором". [13] Први од њих био је кратког даха комесар Администрација (Комесарска влада, Комесарска Влада) који је био основан под Милана Аћимовића од 30. маја 1941 Војни командант у Србији "именовао неквалитетан српску управу десет повереника који су ставили у задужен министарстава, под контролом Тарнер и Нојхаузена, као прост инструмент режима окупације. ", [14] да" недостајао привид моћи "[15] То је праћено оснивањем Владе националног спаса (Влада Националног Спаса, Влада да националног Спаса) под Милана Недића., [16] који је заменио Повереник Управи 29. августа 1941. Према историчару професор Стеван К. Павловић, Недић сама режим "имао статус по међународном праву, а нема снаге осим оног који је делегиран од стране Немаца", [17] и "био је просто помоћни орган Герман занимање режим ". [18] једна област у којој је режим учинио вежбе иницијативу и постигне успех био је на рецепцији и бригу о стотинама хиљада српских избеглица из других делова Југославије подели. [18] Док Аћимовић администрација је била ограничена на употреба бивше југословенске жандармерије, Недић влада је овлашћен да подигне оружану силу, Српске државне страже, да уведе ред, али су у суштини функционисале као немачких помоћних до немачког повлачења у октобру 1944. [17] Немци такође подигао неколико других локалних помоћне снаге за различите намене унутар територије. [19] Влада националног спаса остао на снази до немачког повлачења. Током окупације, Банат је био аутономна област, формално одговоран за марионетских влада у Београду, али у пракси управља њен Волксдеутсцхе (етничке мањине Немачки). [20] У циљу обезбеђења Трепча рудника и пруга Београд-Скопље, Немци направили договор са албанским сарадницима у северном рту данасњег Косова које је резултирало ефикасном аутономије региона из марионетске владе у Београду, која је касније формализован немачку аранжман. [21]