[Милослав Самарџић]

Најбоље да се види шта је написао Бранислав Глигоријевић у својој тротомној монографији о Краљу Александру.

Али опет може да се нађе нешто укратко у сажетој биографији Краља Александра у издању Матице српске.

Била је борба за Србе у Хрватској, да они остану заједно са Србијанцима. Краљ је видео два решења: ампутацију Хрвата или укидање устава. И краљ је разговарао са француским државницима и указао им на ово.

На крају се одлучио за лични режим, јер није прихватао нити Мачекову Хрватску нити да Срби у Хрватској остану ван матице Србије.

Писао је и Глигоријевић и други, једноставно није било могуће, ушли бисмо у рат без савезника. Свет би нас означио као кривце за избијање рата и одлуке нове мировне конференције биле ви лоше по нас (одузимање територија).
Краљ је урадио највише што се могло, а то је стварање шест српских бановина. Проблем је настао када су комунисти отели 50 посто тих територија и прогласили Социјалистичку Републику Србију, па још са две покрајине