[Шумадинац]

Mи мислимо да је Карађорђевићима годила Шугославија. Лепше је бити Краљ Шугославије него краљ Србије као Обреновићи што су били.

Шта би било, када би било...


Оно што су требали, и што ће нас касније коштат јако пуно и јако скупо губитком комплет западне границе, јесу да су се одрекли усташких територија и да су жртвовали део народа и да се направи Велика Краљевина Србија у њеним признатим границама и у границама у којима се признаје 100% српски краљ.

Да су то урадили, Србија би била своја на своме и била би то Велика Царска Србија са великим територијима.

Међутим Карађорђевићи су били јако неодлучни, несигурни, слабашни и то су многи користили и где је било пуно превирања у земљи, политичких сукоба, преврата, део војске је увек отказивао послушност, политичка нестабилност, насилни протести на улицама,  губитка утицаја над неки деловима Краљевине, губитка владавине над Бановином Хрватском, Утицај спољног фактора, утицај западних сила, после 1918 године, моћ победничке српске војске је слабила као и утицај Карађорђевића.

По мени: Требала је бити створена мања територија која би се звала Краљевина Србија или Царевина Србија а не да се иде на велике Западне територије које неби контролисали Срби као што су радили комунисти... Бановина Хрватска би била 2х мања него данашња Хрватска. Комунисти су касније "частили" усташе са свом српском територијом, без иједне српске аутономије у Хрватској и тиме Србију ставили на ужу Србију која не може вршити офанзивна дејства.

Опет, читајући ненаписане књиге заборавио си оне написане, а у тим си књигама мог'о да прочиташ да "Велика Србија" никада није била понуђена као готов "пакет" или међународно признато решење. Опција проширене Србије била је искључиво резервни план Савезника (пре свега кроз Лондонски уговор 1915) којим би се Србија обештетила ако би Аустроугарска опстала. Када је Аустроугарска почела да се распада, та опција је изгубила дипломатски значај пред принципом самоопредељења народа. Чак ни проширена Србија према Цвијићевој линији Вировитица - Карловац - Карлобаг не би обухватила све Србе. У том случају значајан број Срба у Хрватској и Словенији би остао изван те државе, што би створило трајно жариште сукоба. За Краља Александра и Владу једино је Југославија, као неминовна опција, гарантовала да ће сви Срби живети у једној држави. Даклем, Србија, ако би се зауставила на својим "националним границама", препустила би целу јадранску обалу Италији. То би значило стварање моћног и непријатељског суседа на западним границама. Уједињење је било стратешки потез да се Италија потисне са Балкана уз помоћ хрватског и словеначког отпора. За тадашње српско вођство стварање Југославије је био "максимални чин" који је тада изгледао као коначна победа, док се данас на то често гледа као на изгубљену прилику за "чисто српску" државу. Даклем, Лондонски уговор из 1915. није био "поклон" Србији, већ трговина. Србија би добила делове Босне и излаз на море, али би заузврат морала да уступи већи део Маћедоније Бугарској. А и Глигоријевић вели да Србија није могла прихватити "Велику Србију" по цену губитка територија за које је већ поднела огромне жртве у Балканским ратовима. Краљ Александар је веровао да би стварање "сакате Србије" (која би оставила велики број Срба изван граница у непријатељском окружењу) довело до новог рата у врло кратком року. Све у свему Краљ Александар није био "заслепљен" југословенством, већ га је користио као инструмент за уједињење свих Срба. За српску Владу, Југославија је била једини оквир у којем је васкрсла Србија могла да обухвати целокупан српски народ.