05-03-2026, 11:55 AM
Можда ћу да будем досадан, али ево о Краљу Александру како је писао Глигоријевић.
Цитат:
"Српске ратне циљеве, формулисане током рата (Нишка декларација), настојао је
да усагласи са ратним околностима. Као врховни командант, у прокламацијама које је
упућивао својој војсци, истицао је најчешће да се бори за ослобођење Српства и
стварање велике Србије. Југословенској политици је прилазио доста опрезно, мада јој се
није отворено противио. После пробоја Солунског фронта био је задовољан што је брзо
ослобођена Македонија, Црна Гора, Србија, БиХ, део Далмације, јер су те земље биле
насељене претежно српским живљем и требало је да уђу у састав будуће државе. И
Хрвате је сматрао добродошлим у ову државу, прихватајући с њима и федералну
заједницу. Ипак је новембра 1918. одбацио Женевску декларацију којом би све
југословенске покрајине бивше Аустроугарске, као посебна држава, успоставиле
привремено са Краљевином Србијом конфедерални однос. Стварање југословенске
државе 1918. прихватио је из уверења да је то у датим међународним околностима
најбоље решење и из национално-стратегијских разлога, јер је било готово немогуће
образовати и одржати српску националну државy, окружену католичким земљама са
тада моћном Италијом на њеним границама, а без подршке православне Русије која је
била уништена бољшевичком револуцијом. Императив је био и да се онемогући
стварање независне хрватске државе, јер би се, уз подршку католичких земаља, пре
свега Италије, могла обновити Аустроугарска, што би представљало опасност за све
Србе".
Кад се гледа пдф, погледати стр. 5
https://www.maticasrpska.org.rs/stariSaj...je_sbr.pdf
Гдин Милослав је већ рекао које историчаре користити у вези са овом темом: Слободан Јовановић, Драгољуб Живојиновић и наведени Бранислав Глигоријевић
Цитат:
"Српске ратне циљеве, формулисане током рата (Нишка декларација), настојао је
да усагласи са ратним околностима. Као врховни командант, у прокламацијама које је
упућивао својој војсци, истицао је најчешће да се бори за ослобођење Српства и
стварање велике Србије. Југословенској политици је прилазио доста опрезно, мада јој се
није отворено противио. После пробоја Солунског фронта био је задовољан што је брзо
ослобођена Македонија, Црна Гора, Србија, БиХ, део Далмације, јер су те земље биле
насељене претежно српским живљем и требало је да уђу у састав будуће државе. И
Хрвате је сматрао добродошлим у ову државу, прихватајући с њима и федералну
заједницу. Ипак је новембра 1918. одбацио Женевску декларацију којом би све
југословенске покрајине бивше Аустроугарске, као посебна држава, успоставиле
привремено са Краљевином Србијом конфедерални однос. Стварање југословенске
државе 1918. прихватио је из уверења да је то у датим међународним околностима
најбоље решење и из национално-стратегијских разлога, јер је било готово немогуће
образовати и одржати српску националну државy, окружену католичким земљама са
тада моћном Италијом на њеним границама, а без подршке православне Русије која је
била уништена бољшевичком револуцијом. Императив је био и да се онемогући
стварање независне хрватске државе, јер би се, уз подршку католичких земаља, пре
свега Италије, могла обновити Аустроугарска, што би представљало опасност за све
Србе".
Кад се гледа пдф, погледати стр. 5
https://www.maticasrpska.org.rs/stariSaj...je_sbr.pdf
Гдин Милослав је већ рекао које историчаре користити у вези са овом темом: Слободан Јовановић, Драгољуб Живојиновић и наведени Бранислав Глигоријевић
