[Коле Којот]

Од страха да се не обнови Аустроугарска, краљ и влада су прихватили да се направи Југославија, која када се мало загребе испод, доста личила на неку врсту Аустроугарске. Мултиетничка држава, са више религија, исто си имао народе који су хтели своју аутономију/државу или барем да се прикључе својој матици. Једина разлика је у владару и његовој националности.

Зашто је постојала фобија од Италијана, зар они нису били савезници? Ако је имало италијанског народа у Далмацији, те делове територије је требало дати Италији. Зарад мира у кући. Тако и са осталим суседима.

Што се тиче Хрвата и Словенаца, они би свакако у догледно време добили неку своју државу. На крају су је и добили крваво, нарочито ови први. Овако да им се раније дала држава, дипломатски, мање би било жртава. Јер би у том случају, Срби би на њих гледали као на други народ, у случају рата, лакше би их гледали као непријатеље. Овако, живећи са њима у истој држави, теже је било схватити, да неко ко ти је до јуче био комшија, да те данас убија и одводи у логор.

А све те ствари могли су и краљ и влада да предвиде, јер управо неки припадници тих народа су и чинили злочине током Великог рата.
Али очигледно или су слушали шта им други кажу и спроводили, или су били гладни моћи, па су хтели да буду власт и онима који их нису желели.

Ево, сад могао бих ја мало да нагађам, чисто онако из дебате: Да је Краљ Александар прихватио да се направи нека хрватска држава 1918, онда сам убеђен да би га данашњи Твитераши критиковали због чега је Хрватима дао државу, а они су убијали Србе током Великог рата.

Имали смо ми вишенационалну државу у средњем веку, а то је Душаново Царство у коме су живели Срби, Грци, Арбанаси и Бугари (Срби су раније ратовали са Грцима и Бугарима).

А убеђен сам да цар Душан није никога питао кад је стварао државу, а није био ни гладан моћи.

Јесте разлика временски скоро 600 година између две наше државе, а можда је неки државни историчар могао да повлачи овакве паралеле под условом ако је писан рад на ову тему.

У средњем веку није постојао концепт нације или народа, а самим тим ни националне државе. Владало се пуком силом, ко има већ мач. Када су снаге биле сличне, е онда се прелазило на дипломатију. Тек у 19. веку, настаје концепт националних држава.

Не кажем, постоје примери држава, где мултиетничност (делимично) успева, пример је САД. У њој имаш два типа грађана - Американац или имигрант. То што постоје народи са другим пореклом или религијом и шта год, то је за власт САД небитно. Ти си или Американац или странац, тако они на то гледају. Они немају проблем сепаратизма, типа да нека нација жели да направи своју националну државу и да се отцепе од САД-а.

Е сад, да ли би се такав модел могао успоставити на Балкану, питање је. Можда је и могло, али о томе су српски интелектуалци у 19. и 20. веку требали да размишљају и да траже онда код Американаца такав модел, ако су хтели да имају мултиетничку државу. Овако, прихватили су француски модел државе, која је најмање била мултиетничка држава, са углавном једном религијом (католицизам). А такав модел се и на крају испоставио код нас као погубан.