[Ђорђе]

Колико знам, италијанска и српска краљевина нису биле савезнице. Бориле су се против истог ривала али није их везивао било какав билатерални уговор.

Тачно, постојао је латентан анимозитет, још од прве године рата када су Италијани већ бацили око на велики део Далмације и планирали упад у Котор или Херцеговину. Србија је била невољна по питању њиховог уласка у сукоб.

У процесу увлачења Италије у рат главну улогу су играли Британци који нису штедели српске интересе, мада су и Руси били вољни да праве уступке на српски рачун. Пашићу је 12. новембра 1914. јавио Бошковић, амбасадор из Лондона да су српски изгледи у Далмацији мали као и да је руски посланик врло песимистичан по том питању, уз могућност да се можда спасе један мањи део обале. Србији је нуђен излаз на море у северној Албанији, али то је за Србију било много неповољније решење. Штавише, сазнало се и да Италија, све и да не узме читаву јадранску обалу, планира стварање једне католичке, изразито анти-српске хрватске јединице. Може се претпоставити да би у ту франковачку пара-државу ушли и српски крајеви око Книна, Лика итд.

Такође, Италијани су при стварању Лондонског пакта инсистирали на забрани уједињења Србије и Црне Горе, што је великим дипломатским напорима избегнуто.

Ово је све детаљно описао Екмечић у књизи "Ратни циљеви Србије 1914".

Анимозитет је био очигледан и очигледно да је те две државе нису могле да функционишу у савезу. Италија са 30 милиона становника нема никакву потребу да уђе у савез са државом од 3 милиона становника да би поделила Јадранску обалу. Једноставно ће је узети целу јер је процена била да су тако у могућности. Тек италијански киксеви у рату су натерали Италијане да мало попусте и истолеришу српске интересе али ништа више од тога.

Лабаво толерисање и то само док постоји Аустроугарска. После тога је следио рат између Србије и Италије односно СХС и Италије, што је више пута и било у зачетку али је спречено да прерасте у већи сукоб. У ствари, само одложено неких двадесетак година, што и јесте била основна намера оних који су у Србији доносили одлуке.

Показати Италијанима да је српска војска довољно јака заузимањем што веће територије, како би одвратила претпостављени напад Италијана и уз то задржала што већи број Срба у једној држави коју неће контролисати католици.