[Коле Којот]

Ако је Краљевина Србија (Милован Миловановић) у 19. веку помогла Бугарској да се формира као држава, а не да буде аутономна област у оквиру Османског царства, јер је лакше се договорити са комшијом који је свој на своме, а не да њиме управља неко други, зашто то није урађено исто и са Хрватском и Словенијом?

Ставите се мало у кожу Хрвата или Словенаца. Над њима су други владали вековима (као над нама Турци), углавном Германи и Угри. Срби су се успели изборити од Турака, они нису. Још су их и они терали да ратују против других (наравно сами су криви што су то прихватили). И таман када су протерани Германи и Угри, који су кривци за тај рат, долази сад неки други народ, Срби, да њима влада. Како би сте ви на то гледали? Да ли би сте прихватили такву страну власт или бисте хтели коначно своју државу?
Наравно, могли су и требали су вероватно и они да устану и да отерају Германе и Угре, али противник је био јачи, изабрали су другу борбу, дипломатију.
Када су покушали дипломатски да дођу до своје државе, српска власт им то није дала. На крају су одрадили оружано и у томе успели, на жалост имали су губитке, али свакако су Срби имали веће губитке.
Све то је могло да буде избегнуто, да су им је српска власт дала државу, без обзира шта остале силе мисле. Бар би остали чисти и још би власт имала мање проблема са сепаратизмом.
(Скрећем с теме, али често се питам да ли је то намерно рађено или не, али затварати сепаратисте и комунисте у исте затворе, да заједно кују злочиначке планове је ван сваке памети.)

Све ово је и могло да буде урађено после Великог рата, да је имало воље код српске власти, ако је то она и уопште и била, српска.
Јер, ако су се стране силе толико мешале и одлучивале каква ће та држава бити, онда читава та власт и није била суверена, а самим тим ни српска.
Ако је краљевина СХС/Југославија створена од стране савезника Версајским диктатом (јер јесте диктат, јер нико од српске власти се ту није питао, иако смо били на страни победника),
онда таква власт, ако је суверена, није смела да извршава такав диктат. Могли су да дају лажно обећање, а да вамо спроводе своју политику.

Ниједна ни друга династија ми није симпатична, нити ме занимају, али ако већ замерате Обреновићима што су били у тако присним односима са Аустријанцима, онда будите објективни па исто то реците и за Карађорђевиће који су били присни са Французима.
Исто као што су Аустријанци користили Обреновиће за своје науме, тако се исто може рећи и за Французе да су користили Карађорђевиће.
Мало-мало, краљ пита Французе за нешто, а они нас на Версају дочекали као да смо били на страни поражених.
И још су нас фино частили, тако што су нас увалили у држави са народима са којим смо до јуче ратовали, да се са њима миримо, али на своју штету, наравно (гора је насилна асоцијација него дискриминација/сепарација, јер ово прво мора да се спроведе силом, јер не може другачије, док је ово другу слободна воља сваког појединца).
Није то однос искрених савезника, већ више личи на однос газде и слуге.
На крају крајева, колико су Французи и волели Карађорђевиће, видимо да се нису нешто пуно обазирали након октобра 1934. године.
За такав догађај (атентат у Марсељу), неко од њихове власти, као домаћин, је требао да одговара, бар симболично, да да оставку.
Јер какав сте ви то домаћин, када страни гост бива убијен у вашој кући! Наравно једино ако он за њих није ни био гост, већ потрошни материјал, онда и има смисла.
Код њих су се дешавале оставке због разних глупости, нема потребе за оставком због убиства тамо неког балканског краља. Е то су наши савезници, како је то сматрала наша власт.

Ако је већина комуниста, била васпитавана и учена од стране Совјета, како да владају народом, да су били страна власт,
слично се може рећи и за српске политичаре који су се образовали у Француској, како да владају народом, да су и они били у неки руку страна власт.

Тако да није битно ко је створио Југославију, битно је зашто су краљ и влада прихватили да такву идеју спроводе уопште.
Ако су били суверени, тј. наши, онда је то велика грешка, коју је српски народ највише платио, и то треба да им иде на одговорност.
Ако нису били наши, онда и нема поенте да их критикујемо јер су били извршни део стране власти.
Као што и нема поенте критиковати комунисте који су радили на штету Срба, јер су они били извршни део стране власти.