[Бранислав Марић]

Ипак није књига важна само за источну Србију, јер је на пример детаљно објашњен процес легализације, који се спроводио у целој Србији.
Да ли си радио на списку свих жртава комуниста у Звишком срезу?
Као што је нпр. Аца Животић урадио за Млавски срез.

Нисам имао амбиција да радим на списку свих жртава комунизма у Звишком срезу. Знао сам да је то за мене немогуће. Ја сам писао о ономе што су други писали о Воји. Мени је било важно да од заборава сачувам људе који су били у Војиним одредима и непосредно помагали Воју, али опет што је записано.
За посао као што су урадили Немања Девић и Аца Животић за своје крајеве,  важан је рад на терену за шта је потребно да си човек из околине. Ја сам детињство проводио у Триброду на прелепом Пеку, али нисам касније живео тамо.
Друго, ово је био изражено четнички крај где је суровост комунистичке послератне чистке била изражена. Људи су помрли, али потомци су и даље веома опрезни и неповерљиви.
Није све црно. Има заинтересованих да сазнају нешто више од креиране, пласиране "истине" и драго ми је да међу њима има и младих људи. Они су ти који записују страдале и сећају се шта су им преци причали. Да, треба то записивати.