30-03-2026, 02:50 PM
Архива
Како је изведен пуч
Љубиша Ставрић | 20. септембар 2023
У дубокој старости преминуо је драгоцени сведок наше историје (оне узвишене и трагичне), мајор Никола А. Косић, командант батаљона краљеве гарде. Рођен је 1907. године у краљеву. Војну академију завршио је 1925, у Београду. Са групом високих официра, активно је учествовао у организовању преврата 27. марта 1941. Из заробљеништва у Немачкој отишао је у САД, одакле се, после пет деценија вратио својој породици у Чачку. Највећи део живота у емиграцији провео је у Милвокију, где је поред рада у тешкој индустрији, тридесет година организовао и водио Српски радио-програм. Био је добар и топао човек са наглашеном духовном вертикалом. Његова узбудљива исповест, дата НИН-у пре осам година, једно је од најлепших новинарских искустава долепотписаног аутора.
----------------------------------------------
СУДБИНЕ: Пре ових догађаја породицу сам послао код таште, да не бих морао да правдам силне изостанке, ноћне договоре. Кад се 30. марта, супруга вратила, каже: О деци и мени ниси мислио! - Прво сам се заклео народу и краљу, кажем, па тек онда теби!
Кад се процењује пуч од 27. марта, мора се имати на уму тадашње антигерманско расположење српског народа. Сада говорити о томе шта би било да је било, сматрам излишним. Нешто је сигурно: наопако би било да смо постали Хитлерови сателити, и били међу побеђенима у Другом светском рату. Замислите да је српска војска ишла на Стаљинград?! Или да је држала страже око концентрационих логора?! У шта бисмо после себе рачунали? У људске крпе!
Злурада је лаж протурена да нас је платио Интелиџенс сервис. Идеја о пучу родила се у нашем, официрском кругу. Бора Мирковић је умро као сиромах, браћа Кнежевић такође. Симовић се вратио као гоља. Да смо желели да тргујемо народом, сигурно нам судбине не би биле такве.
https://www.nin.rs/arhiva/vesti/3598/kak...zveden-puc
Како је изведен пуч
Љубиша Ставрић | 20. септембар 2023
У дубокој старости преминуо је драгоцени сведок наше историје (оне узвишене и трагичне), мајор Никола А. Косић, командант батаљона краљеве гарде. Рођен је 1907. године у краљеву. Војну академију завршио је 1925, у Београду. Са групом високих официра, активно је учествовао у организовању преврата 27. марта 1941. Из заробљеништва у Немачкој отишао је у САД, одакле се, после пет деценија вратио својој породици у Чачку. Највећи део живота у емиграцији провео је у Милвокију, где је поред рада у тешкој индустрији, тридесет година организовао и водио Српски радио-програм. Био је добар и топао човек са наглашеном духовном вертикалом. Његова узбудљива исповест, дата НИН-у пре осам година, једно је од најлепших новинарских искустава долепотписаног аутора.
----------------------------------------------
СУДБИНЕ: Пре ових догађаја породицу сам послао код таште, да не бих морао да правдам силне изостанке, ноћне договоре. Кад се 30. марта, супруга вратила, каже: О деци и мени ниси мислио! - Прво сам се заклео народу и краљу, кажем, па тек онда теби!
Кад се процењује пуч од 27. марта, мора се имати на уму тадашње антигерманско расположење српског народа. Сада говорити о томе шта би било да је било, сматрам излишним. Нешто је сигурно: наопако би било да смо постали Хитлерови сателити, и били међу побеђенима у Другом светском рату. Замислите да је српска војска ишла на Стаљинград?! Или да је држала страже око концентрационих логора?! У шта бисмо после себе рачунали? У људске крпе!
Злурада је лаж протурена да нас је платио Интелиџенс сервис. Идеја о пучу родила се у нашем, официрском кругу. Бора Мирковић је умро као сиромах, браћа Кнежевић такође. Симовић се вратио као гоља. Да смо желели да тргујемо народом, сигурно нам судбине не би биле такве.
https://www.nin.rs/arhiva/vesti/3598/kak...zveden-puc