30-03-2026, 04:07 PM
(29-03-2026, 09:53 PM)Митић Пише: Спољни односи Сједињених Држава, Дипломатски документи, 1941, Европа, том II
Амбасадор у Југославији (Лејн) државном секретару
Београд, 21. март 1941.—21 час.
[Примљено у 22:20]
Иако није званично потврђено, следећа суштина услова је добијена из поузданог извора:
„Југославија у принципу приступа Тројном пакту. Међутим, анексом овог пакта стварају се одређене међусобне обавезе, док одређене обавезе у пакту неће обавезивати Југославију; (1) Југославија добија гаранцију граница и територије. Све силе које су потписале Тројни пакт аутоматски преузимају на себе гаранцију за исте. (2д) Југословенске границе остају нетакнуте, а територија неокупирана од стране било којих војних снага било које од потписница Тројног пакта (што значи да потписивање пакта од стране Југославије неће резултирати уласком немачких трупа у земљу као што је био случај у Мађарској, Румунији и Бугарској). (3д) Југославија је ослобођена свих обавеза обухваћених војним клаузулама у Тројном пакту, као што су међусобна помоћ или евентуална заједничка војна акција потписница. (4) По завршетку садашњег рата и у време организације нове Европе, размотриће се тежње Југославије у Егејском мору.
Према Анексу пакта, Југославија се обавезује: (1) Да дозволи ратни материјал са севера на југ, санитетске транспорте, транспорт рањеника без икаквог права контроле или ограничења; (2) да разбије сваки антиосовински утицај у земљи; (3) са економске тачке гледишта, Југославија ће постепено бити уведена у оквир економског система Немачког рајха.
Пакт ће бити потписан у року од 8 дана.”
Извештава се да три министра, укључујући Константиновића, министра правде, подносе оставке у знак протеста против одлуке Владе за коју се каже да је донета рано јутрос.
Поновити Атини, Анкари и Риму.
https://history.state.gov/historicaldocu...41v02/d957
Цитат:
"Много је писано, и у земљи и у избеглиштву, о последњој седници владе Драгише Цветковића (1893-1969), одржаној у Београду 20. марта 1941, и о последњој седници владе ђенерала Душана Симовића (1882-1962), одржаној у земљи, на Палама крај Сарајева......
Прелиставајући своје ратне белешке, наишао сам под 25. фебруаром 1942. на извештај Бранка Чубриловића (1894-1962) о последњој седници Цветковићеве владе, на којој се решавало о приступању Југославије силама Осовине. У том извештају поднетом Министарском савету Чубриловић вели:
-------
После Цветковића, реч је узео Цинцар-Марковић
"Био је за приступање Пакту јер земља нема другог излаза. Читао је неки реферат који је био повољан за Немачку. Затим је, тихо и полако, готово срамежљиво као да оно што чита није воља ни Министарског савета ни народа, прочитао српски текст оног што је имао да потпише идуће недеље. Јасно је из тога произилазило да Хитлер оставља Југославију каква је, али њен суверенитет биће окрњен, јер она постаје транзитни терен за Хитлерове војне и привредне смерове према Блиском истоку, Турској и Русији. Све је указивало да ће Југославија тим Пактом, заузети онај положај који је заузела Бугарска, Румунија и Мађарска.
https://www.scribd.com/document/20239877...jegos-sv47
Извор: Коста Ст. Павловић, "Две седнице Министарског савета", у: Гласник Српског историјско-културног друштва "Његош", свеска 47 - децембар 1981, стр. 3-4
Мој коментар: Ова два документа се подударају, а Хитлер је као препредена лисица мамио нашу државу у клопку. И на крају би завршили као суседи који су приступили пакту.
То што је амбасадор известио, то су наши тражили...
Рибентроп је рекао Цветковићу да би то значило као да пакт није ни потписан
Тако да то није потписано 25. марта.