[Душан Вукашиновић]

Операција Михаиловић и њемачке  одмазде су можда одговор на његово питање о "тихом устанку"  у Србији
Само што то није тема ...

У време операције „Михаиловић“ устанак, ако га тако можемо назвати, већ је у великој мери био сломљен. Тачније, од почетка новембра више се не може говорити ни о појачаном деловању против окупаторских снага у Србији, а још мање о некаквом устанку.

До наведених репресалија, односно немачких одмазди, долазило је пре свега услед усложњавања ситуације, до којег је дошло након четничко-партизанског повезивања и заједничког деловања. Немачке окупационе власти настојале су да применом мера одмазде у размери 100 за једног, односно 50 за једног, делују застрашујуће и тиме обесхрабре сваки облик отпора. Тако да нису Немци гушили устанак него спречавали да се неко бори против њихових трупа и ризикује да изгуби сто или педесет симпатизера, па самим тим и народну подршку.

Такође, масовне одмазде коришћене су и као средство оправдавања става да су немачке трупе неопходније у Југославији него на Источном фронту, уз образложење да у земљи воде немилосрдну борбу с циљем бруталног сузбијања комунистичког устанка. Сличну праксу примењивале су и мађарске снаге, чије су активности кулминирале Новосадском рацијом и масовним злочинима, представљеним као одговор на наводну побуну коју је требало угушити. Самим тим, тврдило се да пребацивање трупа на Источни фронт није могуће.