[Милослав Самарџић]

То је у начелу тачно. За мене је устанак био подједнак са обе стране Дрине, а та народна "боја" устанка коју спомињеш је пре резултат недостатка официрског кадра у западним крајевима.

Ако се посматра простор западно од Дрине, уочава се да је појачано деловање против окупаторских снага било превасходно усмерено на неутралисање немачких гарнизона дуж Дрине у периоду од краја августа до средине септембра, а потом и на блокаду значајних дивизијских упоришта у Ваљеву, Краљеву и Крагујевцу, од краја септембра до краја октобра. Поставља се питање: који су били стратешки разлози овакве концентрације активности?

Разлог за такву концентрацију активности лежи у настојању да се успостави слободна територија погодна за прихват савезничке војне помоћи, као и у намери да се немачке дивизије задрже и блокирају у Шумадији, чиме би се онемогућило њихово пребацивање на простор НДХ. На тај начин спречавано је њихово ангажовање у операцијама на подручју Зворника, Бијељине, Тузле, Зенице, Вишеграда и Сарајева, што би у супротном допринело стабилизацији Павелићевог режима, који је у том периоду био значајно дестабилизован.

Уколико се питање детаљније размотри, уочава се да стратегија Д.Михаиловића није била усмерена искључиво на обједињавање деловања народних и четничких снага, већ и на то да се рушењем НДХ посредно нанесе ударац немачким снагама, лишавајући их важне територијалне основе за логистичку подршку.

Друга је ствар што историографија, на жалост, деценијама, не препознаје овако формулисану појаву у научно-аналитичком оквиру.

Свака част за ово!
Неће ово ући у књиге државних историчара још низ деценија.