23-04-2026, 01:58 PM
Ова књига не може детаљно да се бави прелиминарним приликама за Балкански рат. У основи, нема прелиминарне историје, јер је ова кампања једноставно откинута са дрвета као и други Хитлерови ратни подухвати. Све балканске државе су настојале да одрже мирне односе са Немачком. Међутим, чак и пре француског примирја, Хитлер и Мусолини су се сложили да Италија треба да буде компензована за учешће у кампањи на Западу, не на рачун Француске, већ на Балкану. Постојале би две сфере интереса: Румунија, Србија, Бугарска и Турска у Европи требало би да припадну немачкој сфери; Хрватска, Далмација, Албанија и Грчка италијанској сфери. То је значило да се већ тада разматрала подела Југословенског краљевства. Када је примирје потписано, у Берлину и Риму су почеле припреме за „решавање балканског питања“.
Дана 27. јула, у Салцбургу, Хитлер је примио бугарску делегацију коју је предводио премијер. Договорена је тесна сарадња између две државе, која се протезала чак и на војна питања. Такође је разматрана подела Југославије, а Бугари су захтевали одређена специфична подручја. Разматрано је и уступање грчке Македоније Бугарској. Договорена је тесна сарадња у обавештајним питањима, посебно у служби пресретања. Убрзо је у Софији успостављена немачка станица за пресретање под називом „Борер“. Била је попуњена немачким војним особљем у цивилној одећи и имала је директне телепринт везе са Берлином. Заправо, ова станица је постојала од јануара 1940. године у нешто мањем обиму и Бугари су је толерисали. Првобитно је пресретала војни саобраћај Југославије, Грчке и Турске, али сада је посао проширен и на дипломатски саобраћај.
------------------------------
Управо у време када се Југославија придржавала Пакта три силе, усмени споразум је направљен са др Антом Павелићем и генералом Кватерником о отцепљењу Хрватске од Југославије „у одговарајуће време“. Овде су постојале две могућности:
1) Или би приступање наишло на отпор (као што се и десило), било би одустајање и дошло би до војне акције; у овом случају, Хрватска би требало да се одмах отцепи, а операције Југословенске четврте армије да буду што је више могуће ометене саботажом; или
2) Споразум би „прошао глатко“, у ком случају би се Хрватска отцепила након „мирне окупације“ Југославије од стране немачких и италијанских трупа. Инциденти би могли бити инсценирани како би се пружила потребна основа за овај „нови аранжман“.
https://www.nsa.gov/portals/75/documents...080010.pdf
Izvor: WAR SECRETS IN THE ETHER Part III, By Wilhelm F. Flicke, Translated by Ray W. Pettengill, National Security Agency Washington 25, DC. 1953, str. 21-22, 27
Дана 27. јула, у Салцбургу, Хитлер је примио бугарску делегацију коју је предводио премијер. Договорена је тесна сарадња између две државе, која се протезала чак и на војна питања. Такође је разматрана подела Југославије, а Бугари су захтевали одређена специфична подручја. Разматрано је и уступање грчке Македоније Бугарској. Договорена је тесна сарадња у обавештајним питањима, посебно у служби пресретања. Убрзо је у Софији успостављена немачка станица за пресретање под називом „Борер“. Била је попуњена немачким војним особљем у цивилној одећи и имала је директне телепринт везе са Берлином. Заправо, ова станица је постојала од јануара 1940. године у нешто мањем обиму и Бугари су је толерисали. Првобитно је пресретала војни саобраћај Југославије, Грчке и Турске, али сада је посао проширен и на дипломатски саобраћај.
------------------------------
Управо у време када се Југославија придржавала Пакта три силе, усмени споразум је направљен са др Антом Павелићем и генералом Кватерником о отцепљењу Хрватске од Југославије „у одговарајуће време“. Овде су постојале две могућности:
1) Или би приступање наишло на отпор (као што се и десило), било би одустајање и дошло би до војне акције; у овом случају, Хрватска би требало да се одмах отцепи, а операције Југословенске четврте армије да буду што је више могуће ометене саботажом; или
2) Споразум би „прошао глатко“, у ком случају би се Хрватска отцепила након „мирне окупације“ Југославије од стране немачких и италијанских трупа. Инциденти би могли бити инсценирани како би се пружила потребна основа за овај „нови аранжман“.
https://www.nsa.gov/portals/75/documents...080010.pdf
Izvor: WAR SECRETS IN THE ETHER Part III, By Wilhelm F. Flicke, Translated by Ray W. Pettengill, National Security Agency Washington 25, DC. 1953, str. 21-22, 27