[Mekenzi]

9. март 1991. је организовала власт уз помоћ тзв. лојалне опозиције на челу са Вуком Драшковићем, а све у циљу да се савезна војска ЈНА стави под потпуну контролу Београда. Који је био циљ изласка војске на улице главног града... 
Да ли је то била добра акција руководства Србије, лично мислим да јесте, због онога што је уследило широм земље касније те године, али по цену два српска живота. 
Што се тиче прославе 9. маја, занимљиво је да је амбасада Русије у Црној Гори позвала на прославу и чланове тамошњег Равногорског покрета. Дакле, морамо да се ослањамо на помоћ Русије, а не Запада, у циљу потпуне историјске рехабилитације четника. Можда је то парадоксално, али је тако.

Што се тиче 9-ог маја ту је Руска победа јасна к'о дан и не ради се о никаквом "комунистичком дану"

Мелеони Руса је изгинуло око Стаљинграда...

Данас су сви наши који треба да буду су у Москви...

А, ко је усташа, антифашиста и тако то то је за оног ко је "крунисао" Велику Српску победу , Шугославијом и Бановином Усташијом...

Што се тиче 9-ог марта, ништа се није десило 9-ог марта, изузев губитка живота и хиљаде повређених...


Вук Драшковић је одувек био левичар, марксиста и радикални анархиста, као и Ђинђић, Весна Пешић, Мићун и та екипа из депос-а.

Вук Драшковић се није појавио са четничком косом и четничком брадом, већ је то била брада и коса Карл Маркса и осталих хипи левичара.

Међутим, удба је проценила добро да се идеално уклапа у "десног опозицонара". Прво Вук Драшковић је психички нестабилна личност, ако неверујете мени питајте госн. Самарџића, друго Вук Драшковић никада неће доћи на влас' из више разлога јер су то процениле и америчке безбедносне аенције, па су у игру убацили другог Марксисту и радикалног левичара,  и екстремног анархисту немачког чо'ека Зорана Ђинђића који се на шињел "краља тргова" попео на водеће место опозиције.

Зоран Ђинђић као марксиста, левичар, радикални анархиста окупља исте такве ликове и прави Демкратску странку..

Што се тиче 9-ог маја да је то неки комунистички празник, у неку руку јесте јер су обе стране једна радикална левичарска и друга совјетска комунистичка славе победе.

Међутим само једна страна је страна победница, а то је Русија и Русија слави победу, док ови други обележавају дан Еуропе.

Хитлер је изгубио битку за Стаљинград што је био увод у пораз.

Е, сад Цар побеђује и леву анархо радикалне екстремисте...

Све у свему, дан победе! 

А, сад како ће ко да тумачи, то на нами није!