[Митић]

Др Бертолд гроф фон Штауфенберг, пуковников брат који је служио као адвокат морнарице у одељењу за међународно право Врховне команде морнарице, био је у Стокхолму у јануару 1944. године како би завршио немачко-шведске преговоре о поморској пловидби преко Гитеборга.28 Изгледа да је покушао да отвори канал комуникације са савезничким владама. Колега др фон Штауфенберга, поручник Кранцфелдер, који је путовао са др фон Штауфенбергом, испричао је да је контакт са браћом Валенберг тражен, али није остварен. Чини се да је ова епизода повезана са Герделеровом изјавом Гестапоу након његовог хапшења у августу 1944. да му је пуковник фон Штауфенберг у јуну 1944. рекао да има линију комуникације са Черчилом преко грофа фон Бизмарка; Герделер је додао да претпоставља да је веза успостављена преко Јакоба Валенберга који је увек боравио са Бизмарком када је овај долазио у Берлин.29 Герделер је, у притвору Гестапоа у новембру 1944. године, поновио да му је пуковник фон Штауфенберг 18. јула рекао да има директну комуникацију са Черчилом („dass er direkte Verbindung mit Churchill habe“).

--------------------------

Затим је ту био др Ото Џон. Био је корпоративни адвокат у Луфтханзи, сарађујући и са канцеларијама Абвера. У новембру 1943. капетан др Лудвиг Гер из Абвера наложио је Џону да сазна да ли би се његов контакт са америчком амбасадом у Мадриду могао искористити за брзу комуникацију са генералом Ајзенхауером, у циљу предстојећег државног удара.33 Џон је одлетео у Мадрид и јавио Штауфенбергу и пуковнику Георгу Хансену, Канарисовом наследнику од фебруара 1944. године, да је контакт спреман. Када Џон није добио даље информације, вратио се у Берлин 16. децембра и сазнао да је прилика која је требало да пружи прилику за атентат отказана. У јануару 1944. Џон се састао са Штауфенбергом у кући саучесника Вернера фон Хефтена; Штауфенберг му је дао упутства да успостави комуникационе канале са генералом Ајзенхауером и фелдмаршалом Монтгомеријем. У марту и јуну 1944. Џон је известио да је линија комуникације са генералом Ајзенхауером успостављена; али и да су одговори на захтеве за измену захтева за безусловну предају били негативни. Џон је известио Штауфенберга и Хансена да Америка у потпуности подржава Русију у њеним ратним напорима у Европи и да неће покушати да помогне у одржавању независности источне Европе. Ко год да је контролисао немачку владу могао је да поднесе само понуду за предају.

Извор: Peter Hoffmann, "Colonel Claus von Stauffenberg in the German Resistance to Hitler: Between East and West", The Historical Journal, Volume 31 Issue 03, September 1988, стр. 637-639