[Филип Ђукић]

Двоструки стандарди деснице: 

Модерне организације које прате емигрантску линију Момчила Ђујића (који је војвода постао управо преко Бирчанина како то тврди званична историја) често су најгласније у осуди Косте Пећанца због легализације код Недића. Притом потпуно затварају очи пред чињеницом да је њихов сопствени извор легитимитета (Бирчанин) био у директној и отвореној служби италијанског фашизма.

Сада постаје много јасније зашто се УДРУЖЕЊЕ ЧЕТНИКА не одриче председника удружења и војводе Косте Пећанца.

Из историјског угла, легализација унутар Недићевог Србског државног апарата ради заштите народа има далеко већу националну логику него што је то Бирчаниново отворено стављање под команду фашистичке Италије у Далмацији.

У томе и јесте кључна и суштинска разлика.

Илија Трифуновић Бирчанин није сарађивао са неком локалном или марионетском Србском управом у Далмацији (јер она тамо није ни постојала), већ је директно, на највишем нивоу, потписивао споразуме са страном окупационом силом — италијанском фашистичком војском.

Извор:
Сви наведени подаци о сарадњи Илије Трифуновића Бирчанина са италијанским фашистичким снагама, стварању милиције MVAC и реакцијама унутар самог четничког покрета налазе се у оригиналним документима и научној литератури.

Изворе, референце и директне интернет везе који потврђују ову историјску грађу можете пронаћи у наставку:
Италијански и инострани војни архиви: Сви ти преписи су лако проверљиви јер се њихови оригинали данас чувају у Војном архиву у Риму (AUSSME), као и у другим међународним институцијама које немају никакве везе са комунизмом.

Сачуване радио-депеше ЈВуО: Писма, радио-поруке и наређења која су размењивали Илија Трифуновић Бирчанин и генерал Дража Михаиловић пронађена су у оригиналним четничким архивама и бележницама након рата које се чувају у архиву министарства војске Србије.

Удружење четника 
Главни одбор 
Београд