20-05-2026, 08:17 PM
Ово преносим као основу за дебату на форуму. Какво мишљење имате? Посебно ме занимају ови подаци о бројности и разлозима расформирања.
Пећанчева војна сила
Коста Пећанац није био самовољни појединац, већ човек који је иза себе имао комплетну предратну инфраструктуру.
Када је повукао потез на Соколовици:
Он је под собом имао десетине већ организованих одреда, четовођа и војвода са огромним ратним искуством.
Број од тридесет шест хиљада наоружаних и спремних људи широм Краљевине Југославије (који су чували своје предратно оружје) чинио га је најмасовнијом Србском војном формацијом ван окупаторског ланца у том тренутку.
Са тако масовном војском и наредбом министарства војног Краљевине Југославије стр.пов.К36/41 којим је у случају окупације његова улога да као најискуснији герилац формира народне четничке одреде Пећанац је с правом себе сматрао легитимним фактором који контролише терен.
Равногорска реалност у том тренутку
Наспрам те огромне и наоружане силе, група на Равној Гори у мају и јуну 1941. године војнички није представљала готово ништа:
Пуковник Дража Михаиловић је стигао са свега 26 људи (7 официра, 13 подофицира и 6 војника).
Они нису имали ни оружје за масовну војску, ни логистику, нити су контролисали иједну територију. Из те позиције, тражити од човека који командује десетинама хиљада четника да се стави под команду групе официра са једне планине било је војнички неприхватљиво за Пећанца.
А шта каже Недић на суђењу о Војводи Пећанцу:
„Ја сам Косту Пећанца знао као старог ратника и јунака из Топличког устанка. Када сам примио дужност председника Владе, затекао сам земљу у потпуном пламену и хаосу због комунистичке акције. Мој циљ је био да спасем што више српских живота и успоставим ред пре него што Немци потпуно разоре градове и села одмаздама. Пећанац је са својим људима изашао на терен са истим тим циљем – да заштити народ од потпуног биолошког уништења и комунистичке револуције. Његови одреди су прихваћени од стране моје Владе као легални део одбране земље. Они су примали новац и храну из буџета мога Министарства унутрашњих послова, а не од Немаца. Пећанац је радио са мном за српску ствар, а не за странце.”
Финансијски параван:
Недић је преко уредбе Министарства унутрашњих послова озаконио укупно око 100 четничких одреда Косте Пећанца (око 14.000 људи под оружјем у првом таласу легализације). Тим папиром они су постали део домаћих снага сигурности, чиме су били амнестирани од немачког заробљавања или стрељања као „илегалци у шуми”.
Већ крајем 1942. године, Немци су извршили притисак на Недића јер су уочили да Пећанчеви четници често крију Дражине илегалне људе и да су војно неефикасни против партизана.
Генерал Милан Недић је тада у штампи у децембру објавио званично саопштење у коме пише:
Časopis „Istorija 20. veka“
„Захваљујем се војводи Кости Пећанцу и његовим одредима на досадашњој верној служби Отаџбини и очувању мира у Србији. С обзиром на нове војне околности, ови одреди се овим путем проглашавају распуштеним, а њихово људство се демобилише.”
Коста Пећанац је заправо сам иницирао распуштање својих одреда због жестоког сукоба са жандармеријом (Српском државном стражом - СДС) на терену, а Милан Недић је ту његову одлуку само касније јавно озаконио.
Жандармеријски официри (међу којима се истицао утицај људи попут генерала Љубе Бабића и поменутог војно-политичког круга око Новаковића) почели су отворено да узурпирају власт на терену.
Жандарми су се поставили изнад четника, почели су да се мешају у унутрашњу хијерархију и чак самовољно постављају и смењују четничке војводе.
За старог, војводу из четничке акције,јунака Топличког устананка попут Пећанца, који је сматрао да је четништво врховна војна институција у Србији, то је била апсолутна увреда.
Из револта и поврђеног поноса, Пећанац у том писму отворено поручује Недићу: „Ако ће мени жандарми да постављају војводе и командују, ја захтевам да се моји четнички одреди одмах расформирају!”
Слика изглед печата (штамбиља Горског штаба свих четничких одреда
- Проглас о расформирању свих четничких одреда издат од команданта свих четничких одреда децембра 1942 војводе Косте Пећанца
Удружење четника
Главни Одбор
Београд
Пећанчева војна сила
Коста Пећанац није био самовољни појединац, већ човек који је иза себе имао комплетну предратну инфраструктуру.
Када је повукао потез на Соколовици:
Он је под собом имао десетине већ организованих одреда, четовођа и војвода са огромним ратним искуством.
Број од тридесет шест хиљада наоружаних и спремних људи широм Краљевине Југославије (који су чували своје предратно оружје) чинио га је најмасовнијом Србском војном формацијом ван окупаторског ланца у том тренутку.
Са тако масовном војском и наредбом министарства војног Краљевине Југославије стр.пов.К36/41 којим је у случају окупације његова улога да као најискуснији герилац формира народне четничке одреде Пећанац је с правом себе сматрао легитимним фактором који контролише терен.
Равногорска реалност у том тренутку
Наспрам те огромне и наоружане силе, група на Равној Гори у мају и јуну 1941. године војнички није представљала готово ништа:
Пуковник Дража Михаиловић је стигао са свега 26 људи (7 официра, 13 подофицира и 6 војника).
Они нису имали ни оружје за масовну војску, ни логистику, нити су контролисали иједну територију. Из те позиције, тражити од човека који командује десетинама хиљада четника да се стави под команду групе официра са једне планине било је војнички неприхватљиво за Пећанца.
А шта каже Недић на суђењу о Војводи Пећанцу:
„Ја сам Косту Пећанца знао као старог ратника и јунака из Топличког устанка. Када сам примио дужност председника Владе, затекао сам земљу у потпуном пламену и хаосу због комунистичке акције. Мој циљ је био да спасем што више српских живота и успоставим ред пре него што Немци потпуно разоре градове и села одмаздама. Пећанац је са својим људима изашао на терен са истим тим циљем – да заштити народ од потпуног биолошког уништења и комунистичке револуције. Његови одреди су прихваћени од стране моје Владе као легални део одбране земље. Они су примали новац и храну из буџета мога Министарства унутрашњих послова, а не од Немаца. Пећанац је радио са мном за српску ствар, а не за странце.”
Финансијски параван:
Недић је преко уредбе Министарства унутрашњих послова озаконио укупно око 100 четничких одреда Косте Пећанца (око 14.000 људи под оружјем у првом таласу легализације). Тим папиром они су постали део домаћих снага сигурности, чиме су били амнестирани од немачког заробљавања или стрељања као „илегалци у шуми”.
Већ крајем 1942. године, Немци су извршили притисак на Недића јер су уочили да Пећанчеви четници често крију Дражине илегалне људе и да су војно неефикасни против партизана.
Генерал Милан Недић је тада у штампи у децембру објавио званично саопштење у коме пише:
Časopis „Istorija 20. veka“
„Захваљујем се војводи Кости Пећанцу и његовим одредима на досадашњој верној служби Отаџбини и очувању мира у Србији. С обзиром на нове војне околности, ови одреди се овим путем проглашавају распуштеним, а њихово људство се демобилише.”
Коста Пећанац је заправо сам иницирао распуштање својих одреда због жестоког сукоба са жандармеријом (Српском државном стражом - СДС) на терену, а Милан Недић је ту његову одлуку само касније јавно озаконио.
Жандармеријски официри (међу којима се истицао утицај људи попут генерала Љубе Бабића и поменутог војно-политичког круга око Новаковића) почели су отворено да узурпирају власт на терену.
Жандарми су се поставили изнад четника, почели су да се мешају у унутрашњу хијерархију и чак самовољно постављају и смењују четничке војводе.
За старог, војводу из четничке акције,јунака Топличког устананка попут Пећанца, који је сматрао да је четништво врховна војна институција у Србији, то је била апсолутна увреда.
Из револта и поврђеног поноса, Пећанац у том писму отворено поручује Недићу: „Ако ће мени жандарми да постављају војводе и командују, ја захтевам да се моји четнички одреди одмах расформирају!”
Слика изглед печата (штамбиља Горског штаба свих четничких одреда
- Проглас о расформирању свих четничких одреда издат од команданта свих четничких одреда децембра 1942 војводе Косте Пећанца
Удружење четника
Главни Одбор
Београд