[Милослав Самарџић]

Стигао је и одговор...погледај на фејсбуку.

Па да.
''Настављају се напади...''
Класично за комунисте.
Ми кажемо ''настављају се критике''.
Џаба комунистима причати да су критике легитимна ствар, и добродошла у ствари. Без критике наука је догма. То јест, није наука.
Која је логика да ми који плаћамо порез од ког они примају плату, немамо право да их критикујемо?
Треба да верујемо њиховим самопохвалама?
И ови што се хвале међусобно у коментарима, охрабрују и подржавају, наравно да заобилазе чланак, где је таксативно изложена критика. Јер не могу да одговоре.

За оне који не користе Фејсбук, да пренесем:
Nastavljaju se napadi na instituciju u kojoj radim, ali i na moju malenkost. E sada, kako odgovoriti čoveku koji je po obrazovanju ekonomista, a po sopstvenim ambicijama istovremeno, ima žarku želju da bude istoričar, pravnik, scenarista, reditelj i privatni preduzetnik?
Možda je, međutim, umesto odgovora potrebno postaviti nekoliko jednostavnih pitanja. Kome smeta Institut za savremenu istoriju? Kome ulazi u interesni prostor? Kome nije po volji institucija koja godinama ostvaruje vrhunske naučne rezultate? Kome smeta ustanova koja okuplja veliki broj najistaknutijih stručnjaka za istoriju Drugog svetskog rata? Kome smeta institucija koja je objavila najveći broj naučnih monografija i zbornika dokumenata o Drugom svetskom ratu na prostoru nekadašnje Jugoslavije? Kome smeta institucija koja je u integralnom obliku objavila najobimniji korpus izvora o Ravnogorskom pokretu otpora? Na kraju, i možda najvažnije, kome smeta institucija čiji saradnici svoje knjige o Drugom svetskom ratu redovno objavljuju u više tiraža?