24-06-2026, 08:02 PM
Ово је до сада најјачи напад на војводу Ђујића са деснице. Ово је текст са Фејсбук странице "Удружење Четника".
ОПТУЖБА МАНЕТА РОКВИЋА ПРОТИВ МОМЧИЛА ЂУЈИЋА
(Извештај Врховној команди ЈВуО, 15. мај 1944. године)У овом опширном извештају, Мане Роквић директно удара на легитимитет Момчила Ђујића, приказујући га не као војног команданта, већ као самовољног тиранина („распопа”) који је уништио углед покрета на Тромеђи и у Далмацији).
1. Личности које се помињу у документу као
Ђујићеве жртве:Војвода Илија Трифуновић Бирчанин – командант Српских националних војних одреда.
Роквић тврди да га је Ђујић ликвидирао отровом како би уклонио његов ауторитет и преузео вођство над Динарском дивизијом.
Пуковник Никола Узунчевић – бивши официр краљевске војске. Према оптужници, ликвидиран је по Ђујићевом наређењу док се налазио на лечењу у болници.
Капетан Живко Брковић – четнички официр који се супротставио Ђујићевој диктатури, убијен под неразјашњеним околностима.
Инжењер Бајић – цивилни стручњак и интелектуалац, ликвидиран у Книнској крајини због неслагања са Ђујићевом политиком.
Конкретне оптужбе изнете у тексту:„Распопство” и рушење војне хијерархије:
Роквић наглашава да је Ђујић бивши свештеник (распоп) који нема формално војно образовање, али се понаша изнад закона.
Оптужује га да потпуно самовољно, мимо знања и одобрења Врховне команде (Драже Михаиловића), поставља своје људе за официре, дели чинове и поставља команданте, док у исто време уклања, затвара или убија школоване предратне официре који му се не покоравају.
Масовни терор над српским народом: Роквић наводи застрашујућу бројку – тврди да је под Ђујићевом самовлашћу, путем преких војних судова или директним ликвидацијама без суђења, стрељано и повешано око 500 Срба.
У извештају се експлицитно наглашава да међу убијенима има жена и деце, те да Ђујић спроводи страховладу над сопственим народом који би требало да штити.
Енормна финансијска пљачка (Проневера): Роквић прецизира огромне суме новца које су прошле кроз Ђујићеве руке, а које су добијене од окупатора (Италијана) за плате бораца, као и од савезничких мисија.
Ђујић се оптужује за присвајање:63 милиона италијанских лира500 златних фунти стерлинга Роквић тврди да је тај новац Ђујић задржао за себе и свој ужи круг људи, док су војници на терену остајали без средстава и логистике.
Дослух са непријатељем мимо команде:
Иако су обојица сарађивали са Италијанима тактички, Роквић оптужује Ђујића за тајне уговоре и махинације којима штити искључиво своју позицију моћи, лажући Врховну команду о стварном стању на терену Далмације и Книнске крајине.
П.С.
Овај текст представља пренос и сажетак архивских и историјских извора из ратног периода. Садржај одражава тврдње и интерпретације различитих актера у датим околностима и не представља утврђене чињенице нити коначне историјске судове
.
Аутор се не ставља у улогу судије и не износи коначне оцене о личностима и догађајима, већ материјал износи у информативне и документарне сврхе.
Напомена о Кости Пећанцу
На основу различитих ратних извештаја и унутрашњих оптужби, Коста Пећанац је у делу четничког покрета и каснијој послератној историографији означаван као издајник.
Међутим, остаје кључно питање: ко је у датом историјском контексту имао политички и војни легитимитет да такву оцену уопште донесе — унутрашње командне структуре у расулу, окупационе власти, или послератни победнички систем?
Ваше,
УДРУЖЕЊЕ ЧЕТНИКА
Слика :
Мане Роквић, Јевђевић ,
Ђујић
Извор:
Vojni arhiv u Beogradu (VA), Arhiv Vojnoistorijskog instituta (AVII), četnička građa (čg), kutija 153, registarski broj 15/6. Izveštaj komandanta vojvode Maneta Rokvića Vrhovnoj komandi JVuO od 15. maja 1944. godine o samovolji, teroru i finansijskim proneverama vojvode Momčila Đujića.
ОПТУЖБА МАНЕТА РОКВИЋА ПРОТИВ МОМЧИЛА ЂУЈИЋА
(Извештај Врховној команди ЈВуО, 15. мај 1944. године)У овом опширном извештају, Мане Роквић директно удара на легитимитет Момчила Ђујића, приказујући га не као војног команданта, већ као самовољног тиранина („распопа”) који је уништио углед покрета на Тромеђи и у Далмацији).
1. Личности које се помињу у документу као
Ђујићеве жртве:Војвода Илија Трифуновић Бирчанин – командант Српских националних војних одреда.
Роквић тврди да га је Ђујић ликвидирао отровом како би уклонио његов ауторитет и преузео вођство над Динарском дивизијом.
Пуковник Никола Узунчевић – бивши официр краљевске војске. Према оптужници, ликвидиран је по Ђујићевом наређењу док се налазио на лечењу у болници.
Капетан Живко Брковић – четнички официр који се супротставио Ђујићевој диктатури, убијен под неразјашњеним околностима.
Инжењер Бајић – цивилни стручњак и интелектуалац, ликвидиран у Книнској крајини због неслагања са Ђујићевом политиком.
Конкретне оптужбе изнете у тексту:„Распопство” и рушење војне хијерархије:
Роквић наглашава да је Ђујић бивши свештеник (распоп) који нема формално војно образовање, али се понаша изнад закона.
Оптужује га да потпуно самовољно, мимо знања и одобрења Врховне команде (Драже Михаиловића), поставља своје људе за официре, дели чинове и поставља команданте, док у исто време уклања, затвара или убија школоване предратне официре који му се не покоравају.
Масовни терор над српским народом: Роквић наводи застрашујућу бројку – тврди да је под Ђујићевом самовлашћу, путем преких војних судова или директним ликвидацијама без суђења, стрељано и повешано око 500 Срба.
У извештају се експлицитно наглашава да међу убијенима има жена и деце, те да Ђујић спроводи страховладу над сопственим народом који би требало да штити.
Енормна финансијска пљачка (Проневера): Роквић прецизира огромне суме новца које су прошле кроз Ђујићеве руке, а које су добијене од окупатора (Италијана) за плате бораца, као и од савезничких мисија.
Ђујић се оптужује за присвајање:63 милиона италијанских лира500 златних фунти стерлинга Роквић тврди да је тај новац Ђујић задржао за себе и свој ужи круг људи, док су војници на терену остајали без средстава и логистике.
Дослух са непријатељем мимо команде:
Иако су обојица сарађивали са Италијанима тактички, Роквић оптужује Ђујића за тајне уговоре и махинације којима штити искључиво своју позицију моћи, лажући Врховну команду о стварном стању на терену Далмације и Книнске крајине.
П.С.
Овај текст представља пренос и сажетак архивских и историјских извора из ратног периода. Садржај одражава тврдње и интерпретације различитих актера у датим околностима и не представља утврђене чињенице нити коначне историјске судове
.
Аутор се не ставља у улогу судије и не износи коначне оцене о личностима и догађајима, већ материјал износи у информативне и документарне сврхе.
Напомена о Кости Пећанцу
На основу различитих ратних извештаја и унутрашњих оптужби, Коста Пећанац је у делу четничког покрета и каснијој послератној историографији означаван као издајник.
Међутим, остаје кључно питање: ко је у датом историјском контексту имао политички и војни легитимитет да такву оцену уопште донесе — унутрашње командне структуре у расулу, окупационе власти, или послератни победнички систем?
Ваше,
УДРУЖЕЊЕ ЧЕТНИКА
Слика :
Мане Роквић, Јевђевић ,
Ђујић
Извор:
Vojni arhiv u Beogradu (VA), Arhiv Vojnoistorijskog instituta (AVII), četnička građa (čg), kutija 153, registarski broj 15/6. Izveštaj komandanta vojvode Maneta Rokvića Vrhovnoj komandi JVuO od 15. maja 1944. godine o samovolji, teroru i finansijskim proneverama vojvode Momčila Đujića.