[Митић]

Разговор са др Миланом Петровићем, сином др Милоша Петровића, бившег градоначелника Новог Сада који је стрељан у Рајиној шуми, водио сам у његовој кући 17. септембра 2017. године, где смо сатима причали о његовој породици и детињству, али и о Рајиној шуми... Ево неких делова.

„– Причајте ми о Рајиној шуми?

– Мало пре ослобођења тата је водио савремену економију... сећам се увозио је сименталског бика за расне краве, а ја сам провео своје детињство са том мађарском бирошком децом. Економија се налазила на Сајлову, на самој граници аеродрома. Ја нисам осећао окупацију. Ми смо као деца тамо нормално живели, нисмо живели као деца богаташа, мада су нас тако сматрали, за разлику од Дунђерских... сина и кћери, нарочито сина, који је живео у небесима. Пред улазак партизана се видело шта се спрема и прота Алимпије Поповић, који је био школски друг мог оца, рекао је тати да се склони, да напусти град једно време, он је знао шта ће се дешавати, јер је имао сина у партизанима. Рођак нам је био др Александар Моч, који је био адвокат и председник Матице српске, а његова жена Милица је била сестра од тетке моје маме. Милица Моч, која је била позната пијанисткиња, ту је становала преко пута садашње Академије наука, ту на ћошку, ту у Пашићевој, ту су били Јовановићеви. Моч је рекао тати: ’Митоше, дај паре партизанима’, а тата је рекао: ’Не дам ни динара, и тако ће ми све одузети’. Тако је и било. Све су нам одузели, а на крају и татин живот.

Слика 454 – Др Милош Петровић

Odlomak iz knjige "Zapisi novosadskih hroničara" koju po akcijskoj ceni.......

https://www.facebook.com/photo/?fbid=465...0058725187

Извор: Зоран Кнежев