[Милослав Самарџић]

Тада се маст више користила него уље. После је дошла чувена ''битка'' између једних и других и победили су други.
Бело брашно и хлеб у СФРЈ су били субвенционисани, тако да је то плаћано неко други и не би требало да се уносе у овакве табеле. Сем тога, хлеб је био бољи у Краљевини и кило хлеба било је кило хлеба. Навика да се векна зове ''кило хлеба'' остала је дуго после рата.
Ова табела не значи много ако не знамо чија плата је у питању.
У Краљевини, проста радна снага - 800 динара месечно.
- КВ радник - 1.000
- Учитељ - 2, 2.500
- Професор 3, 4, 5.000
- Инжењер 3, 4, 5.000 или више.
- Официр - 3, 4, 5.000
- Лекар - 6, 7, 8, 9.000
- Банкар - 7, 8, 9, 10.000
Предузетник - како се ко снађе. Њих је било доста (власници радњи или фирми).
Акционари исто. Тада је акционарство било развијено.
Сељаци, њих је било највише. Продајом једне краве намиривали су годишње обавезе према држави и потребе породице. Крава је коштала 1-2.000 динара.
Матар дрва кошта је 40 динара, дакле 25 кубика за плату КВ мајстора.
Данас је метар дрва 60 евра, што је 15 кубика за плату КВ мајстора.