09-09-2026, 08:57 PM
О кумству
Кумство је свакако веома озбиљна ствар. Кум има обавезе према Цркви, јер сведочи веру онога који се крштава. Истовремено кум је духовни отац који има обавезе према кумчету, и треба да учествује у духовном васпитању истога.
Блаженопочивши патријарх српски Павле, у својим одговорима на „нека питања наше вере“, говори и о кумству, па каже: „Сви разлози за постојање кумства, како за крштаваног, тако и за Цркву, у важности су и данас и при крштавању деце и одраслих. Стога, да би неко био кум, није довољно да је сам крштен и номинално припада православној вери, него да је личност од поверења, чистог живота и зрелог доба. Према оваквом значају кумства, разумљиво је зашто се Црква борила против сујеверног обичаја, познатог и из народних песама, да родитељи којима се деца не држе, полажу новорођенче на раскршће, па ко први наиђе да га узме за кума.
Наш народ је, од самог почетка примања хришћанства, веома ценио кумство и за кумове својој деци бирао честите и поштене људе, осведочене хришћане. Кумовањем на крштењу улази се и у духовно сродство, које почиње од кума, кумчета и кумчетових родитеља, и иде сво до седмог степена, као и крвно сродство. Зато и није, у нашем народу, уобичајено да кумују ближи сродници, да не би долазило до преплитања духовног и крвног сродства. Кумство је у нашем народу у изузетном поштовању. Узречице „Бог – па кум“; „Пред кумовом се тарабом капа скида“ јасно показује колики углед и част припадају куму. На небеском своду, по народном веровању, „Кумова слама“ опомиње свакога ко би и помислио да се огреши о кума. Разуме се да ово изузетно поштовање и част који се указују куму, произилазе из озбиљних обавеза које кум прима на себе у току Чина крштења.
https://svetosavlje.org/o-kumstvu/
https://svetosavlje.org/kumstvo-odabir/
Кумство је свакако веома озбиљна ствар. Кум има обавезе према Цркви, јер сведочи веру онога који се крштава. Истовремено кум је духовни отац који има обавезе према кумчету, и треба да учествује у духовном васпитању истога.
Блаженопочивши патријарх српски Павле, у својим одговорима на „нека питања наше вере“, говори и о кумству, па каже: „Сви разлози за постојање кумства, како за крштаваног, тако и за Цркву, у важности су и данас и при крштавању деце и одраслих. Стога, да би неко био кум, није довољно да је сам крштен и номинално припада православној вери, него да је личност од поверења, чистог живота и зрелог доба. Према оваквом значају кумства, разумљиво је зашто се Црква борила против сујеверног обичаја, познатог и из народних песама, да родитељи којима се деца не држе, полажу новорођенче на раскршће, па ко први наиђе да га узме за кума.
Наш народ је, од самог почетка примања хришћанства, веома ценио кумство и за кумове својој деци бирао честите и поштене људе, осведочене хришћане. Кумовањем на крштењу улази се и у духовно сродство, које почиње од кума, кумчета и кумчетових родитеља, и иде сво до седмог степена, као и крвно сродство. Зато и није, у нашем народу, уобичајено да кумују ближи сродници, да не би долазило до преплитања духовног и крвног сродства. Кумство је у нашем народу у изузетном поштовању. Узречице „Бог – па кум“; „Пред кумовом се тарабом капа скида“ јасно показује колики углед и част припадају куму. На небеском своду, по народном веровању, „Кумова слама“ опомиње свакога ко би и помислио да се огреши о кума. Разуме се да ово изузетно поштовање и част који се указују куму, произилазе из озбиљних обавеза које кум прима на себе у току Чина крштења.
https://svetosavlje.org/o-kumstvu/
https://svetosavlje.org/kumstvo-odabir/