[херцеговац]

---

Обраћање Игора Стрелкова грађанима Народне Републике Доњецк

Игор Стрелков: Желео бих да поздравим све гледаоце који ме сада гледају и слушају, и могу рећи да ми је у овом веома тешком тренутку за људе у Републици Доњецк јако драго да сам овде са вама, те да заједно са вама могу да браним вашу и нашу заједничку домовину, Русију, која се, као што верујем, протеже од граница државе коју су створили као Украјину до Далеког Истока.

Борећи се за Русију, ми се уједно боримо и за права републике Доњецк и Луганск. Боримо се за своје право на самоопредељење, наш језик, културу, наш начин живота и наше право на слободу од оних који би силом хтели да ваша земља и друштво буду пуки објекти политичких сплетки и разних финансијских спекулација. То је оно против чега се боримо и наставити ћемо се борити, и надам се да ћемо и даље уживати вашу подршку.

Нисам се посебно припремао за ово обраћање, јер сам цео дан укључен у стратешко планирање. Према томе, нећу читати текст или говор припремљен унапред. Особље телевизијског канала је припремило озбиљна питања за мене. У одговору на та питања очекујем да ћу бити у стању да дам одговоре на бриге грађана с обзиром на оно што се дешава, колико је напредовао непријатељ и како планирамо да наставимо одбрану. Дакле, мислим да сада треба дати прилику нашем домаћину за наставак разговора.

Игоре Ивановичу, овде је кључно питање које се увек чује: зашто сте предали Славјански и зашто су украјинске снаге дошле до Доњецка и до оближњих градова?

Игор Стрелков: Од самог почетка непријатељстава Славјански је служио као штит за Доњецк. Заузимајући наше позиције у Славјанском, ми смо поставили штит како би заштитили цело подручје МР Доњецк и НР Луганск. Носили смо се са главним ударом непријатељске офанзиве и преусмеравали њихове снаге, дајући тиме политичком и друштвеном руководству република могућност организовања и делујући у складу са нашим примером, они су преузели локалне власти из руку хунте. У одређеној мери су спречили да се афирмишу.

Зато, када смо видели да је тај задатак био завршен – овај задатак посебно – да се у Доњецку и Луганску влада утврдила и да је усклађена са вољом народа у смислу спровођења државног суверенитета и спровођења референдума, те да су способне за стварање сопствених оружаних снага, схватили смо да је наш задатак знатно испуњен.

Природно је да је Славјански постао, а за мене лично и за све друге је то и остао, врло важан град, град с којим смо дубоко повезани. Без сумње, да смо имали прилику да га задржимо, ми би смо наставили да га бранимо колико год би могли то. Међутим, војна ситуација која се развила значила је да би даљње држање Славјанска довело до недопустивих губитака у редовима милиција – наставак задржавања града би био чин који више нема никакву стратешку и тактичку намену.

Непријатељ је довукао огромну количину артиљерије и оклопне механизације у непосредну близину града. Нисмо више могли да издржимо без довољних количина тешког наоружања, артиљерије и, што је најважније, муниције. Корак по корак, задржавајући непријатеља, ми смо се ипак повлачили до граница града. На крају је коначно дошао дан кад се ситуација развила до тачке у којој смо схватили да је град у обручу а тактички план непријатеља није био да нас нападне, него једноставно да нас, заједно са целим градом, уништи артиљеријом. Тада би покренули пешадију заједно са тенковима.

Схватили смо да смо немамо довољно оружја за одбрану против такве тактике. Озбиљно нам је недостајала муниција. Такође смо схватили да је непријатељ одлучио да нас истреби током неколико дана, иако би ми били у могућности да му нанесемо одговарајуће губитке.

У овој ситуацији, одлука је донесена. Сам сам донео ту одлуку, јер нисам хтео поделити ту одговорност са било ким другим. Иако је с тим што сам направио било упознато само војно веће које је тада деловало. Одлука је била да се повучемо, спасимо људство и град од бесмисленог уништења. Славјански је био гранатиран и претворен у прах са удаљености на којој нисмо могли да адекватно делујмо. Одлука је такође била да након битке против непријатеља искусни одреди пошаљу се на нове положаје, одакле ће моћи наставили бранити Републику.

Осим тога, како дознајемо, пративши наш бијег из окружења, тај исти дан је непријатељ заузео Артемовск, протеравши прилично малу јединицу милиције која је боравило тамо. То је створило реалну опасност да не само Славјански, него и цела регија Краматорск-Дружхковка-Константиновка буду опкољени и уништени. У ствари, непријатељ је хтео одсећи наше линије комуникације, стога је донесена одлука да се повуче и из свих осталих градова, будући да их бранити под опсадом не би имало готово никакву сврху. То би резултирало само са још више непотребних жртава и непотребног разарања.

Хвала вам. Верујем да су људи који су остали покривати ваше повлачење хероји. Можете ли нам рећи нешто више о њима?

Игор Стрелков: Тамо више није био него неколико десетина људи који су остали и покривали наше повлачење. У ствари, они су своју задатак извели више него добро. Колико ми је познато, у овом тренутку, већина њих је пробило обруч. Осим тога, управо сам обавештен да је чак и група која је штитила наше повлачење из Николајевке, 13 бораца из те групе је успело да дође у Северск уз минималне жртве.

Овде је већ друго питање. Је ли град Доњецк спреман у овом тренутку да се обранио од дуже опсаде?

Игор Стрелков: Па, сигурно, не могу рећи да је град спреман за одбрану, али само због тога што град као целина још увек делује као да је време мира. Стање градских одбрамбених припрема до сада је на нивоу на којој је Славјански био пре два месеца. Другим речима, постојеће барикаде су довољне да се зауставе оклопни транспортери и нешто попут Националне гарде или јединице министарства унутрашњих послова.

Што се тиче јаче одбране, сада се масовно распоређују тенкови и артиљерија и од њих се сада град може одбранити само уз велике тешкоће и по цену значајних страдања у милицијама. Међутим, ми предузимамо хитне мере на дневној бази, како би се осигурало да град буде спреман за битку. То је са становишта подизања утврђења.

С обзиром на расположење становништва, јасно је да становници Доњецка и даље воде посве миран живот. Они још увек тешко разумеју, или одбијају да верују шта се може догодити, где је непријатељ, те да ће украјинске казнене јединице отворити масовно артиљеријску ватру и провести масовне ваздушне нападе против стамбених подручја. Ми такође нисмо веровали у то.

Међутим, током месец дана, или, тачније, три месеца опсаде и месец дана активних напада, уверили смо се да је непријатељ изабрао тактику да не делује против наших оружаних јединица, него примењује терористичку тактику уништавања инфраструктуре и индустријских предузећа. Како то чудно звучало, примарни циљеви подвргнути нападима у Славиански и Краматорск нису били положаји милиција, као што је познато, чак ни градске четврти, него фабрике и индустријска постројења.

У Николајевки је непријатељ гађао термоелектрану три дана, упркос чињеници да тамо није био ниједан наш борац. Штавише, гранатирање се наставило и даље цео дан након милиција напустила град. Другим речима, није било војне сврхе гранатирања. На исти начин, гранатирање се спроводи на територији ван града и гађале су се бројне фабрике у Славианском тамо где наш ниједан борац није никада крочио. Тамо није било ни контролног пункта, чак ни испоставе. Ипак, они су редовно и студиозно тукли артиљеријом.

Другим речима, циљ о којем говоримо овде није био протјерати милиције из града. То им није била намера. Њихов је циљ био изазвати максималну могућу деструкцију инфраструктуре, чиме би људи остали без посла, кућа, те их лишило свих животних потреба. У ствари, задатак им је натерати људе у егзодус, остављајући их без средстава за опстанак, чак и након престанка непријатељстава.

Ја чврсто сматрам да се тренутно украјинско вођство и вођство украјинске војске неће устручавати урадити исто са Доњецком. Нико не треба имати илузије. Чак и ако би се повукли одавде, они неће допустити становницима Доњецка да остану живети овде. Такозвана Уједињена Европа не жели никакву конкуренцију у индустрији из Доњецка. Они не желе никакву конкуренцију наших експерата. Сви они желе да овде остане територија који може бити извор неколико стотина хиљада или можда чак и неколико милиона људи, али јефтине радне снаге, како би их искористили у Европи. То је све што они желе.

Павел Губарев: И гас из шкриљаца, наравно.

Игор Стрелков: Ја нећу рећи ништа у вези гаса из шкриљаца, јер нисам стручњак у том подручју. Међутим, оно што је сигурно је да они траже да се уништи индустријска језгра Донбаса, која, пре свега, представља озбиљну конкуренцију европској индустрији и, као друго, раде готово у целости, или барем у знатној мери, за руски војно-индустријски комплекс.

Судећи по њиховим изјавама, они не желе да виде људе привржене Русији на овом подручју. Међутим, ово је наша земља и нећемо напустити Народну Републику Доњецк и Народну Републику Луганск.

Сада бих се желио посебно усредсредити на милицију. Имамо ли довољно бораца? Рачунајући оне које Павел Губарев мобилисао за вас?

Игор Стрелков: Не, наравно да не. Засигурно не. Чак и за велики град од милион људи, не рачунајући остатак Републике, има премало бораца. Подручје града је огромно. Територија Републике која је под контролом владе НРД је такође о велика, врло велика.

Да би се успоставила сигурну контрола над њом и да се брани са снагама које тренутно поседујемо је, само по себи, немогуће. Међутим, када смо суочени са непријатељском колосалном супериорношћу, ја бих то чак назвао апсолутном доминацијом у смислу оклопних возила и артиљерије, чак и без узимања у обзир надмоћи у ваздуху, изузетно је тешко бранити туј територију са нашим постојећим снагама.

Такође бих желео да додам мојим ранијим изјавама да је немогуће заратити на пола пута. Погрешно је очекивати да ће неко негде некако моћи да одбрани Републику са малим снагама и буџетом за рукометни клуб. Тражимо озбиљну мобилизацију ресурса. Нажалост, потребни ресурси, пре свега у смислу наоружања и муниције, нису спремни. Они не постоје у овом тренутку.

Да су такви ресурси на располагању, без оклевања би спровели општу мобилизацију. Не смета чак ни да три четвртине војно способних мушкараца побегну. Преостала четвртина би била довољна. Нажалост, ми немамо такву способност мобилисања. Ипак, ми смо у позицији да опремимо и увежбамо, чак и на овакав начин, неколико хиљада добровољаца у врло кратком временском периоду.

Верујем да би још око 8-10.000 људи било довољно да се коначно и неопозиво заустави украјинска војска, која побеђује у првом реду зато што имамо веома значајне разлике у нашој одбрани, али и због своје мобилности и своје постојеће логистике. Наша логистика је и даље у веома лошем стању, но, ми ћемо наставити да се боримо са циљем да их зауставимо.

Ипак, без активнијег учешћа становништва Донбас у одбрани, бити ће врло тешко издржати. Требамо људе. Понављам вам, требамо позвати 8-10.000 људи у наше редове као би осигурали одбрану. Било да су добровољци или мобилисани, нема никакве разлике.

Осети ли се недостатак добровољаца с посебним квалификацијама или стручним знањем?

Игор Стрелков: Пре свега, требају нам сви. Требамо стручњаке са свим врстама војних квалификацијама, као и људе без специфичног знања. У рату се људи могу обучити у току неколико дана, нарочито током активних непријатељстава. С друге стране, суперквалифицирани стручњаци, који никада не учествују у ратовима, када их разместите на фронт и морају се суочити с првом ватром, често се испостави да су једноставно неприкладни. Тако се то ради у војсци.

Имамо тешко питање за Вас од наших гледалаца. Шта би требало да чине цивили? Шта могу да очекују? Колико је озбиљна опасност? Ту су наведена нека питања, али можете ли да опишете опасност с којом се суочавамо?

Игор Стрелков: Не желим никога плашити, али ја верујем да ће без стварне помоћи од Русије, односно, ако Русија не да директну војну помоћ, хунта сигурно покренути цео арсенал снага и средстава која има на располагању, поготово јер се одлуке не доносе код њих, него пре свега преко океана. Тамо су одлучили да униште Донбас до сржи. Или ће присилити Русију на глобални рат овде, на подручју Украјине, или ће предузети све што они захтевају, без рата. И то је разлог зашто ће они и даље напредовати.

Ја ћу поновити: сваки мушкарац мора направити избор за себе. Ако је човек, он мора бити спреман да брани своју домовину. Па, наравно, није свако способан за то на основу својих моралних и других карактеристика. Искрено говорећи, број добровољаца током три месеца међу вишемилионским становништвом Донбаса, земљи рудара, где људи раде тешке и опасне послове, је премален. Желео бих нешто рећи. Многи би се вероватно придружили милицији ако би било финансијских гаранције за њихове породице.

Да, то је истина.

Игор Стрелков: Сада ће бити таквих финансијских гаранције. Од овог месеца, планирамо да плате припадницима милиције буду своте које су прилично значајне по локалним стандардима. Наиме, 5-8000 хривња. Ми планирамо започети исплату тих плата у јулу. Дакле, могуће је да ће то помоћи онима који су неодлучни да коначно нађу снаге да се придруже нашим редовима. Другим речима, ми ћемо се успостави професионалну војску.

Добро, разумео сам. Водите ли преговоре? Шта кажете о Русији, али што је и с Јужном Осетијом, која је признала независност?

Игор Стрелков: У овом случају, нисам спреман да одговори на то питање.

Разумем. Шта се догодило на Покровки?

Игор Стрелков: Су-25 авиони су напали и испалили 8 пројектила на оно што су мислили да су позиције једног од наших одреда. Али су промашили.

Да ли је било рањених, убијених?

Игор Стрелков: Не, није било жртава. Рекао сам ти, промашили су.

Добро, то је охрабрујуће. Може ли се коментарисати војна ситуација у граду Снежно и на Саур-Могили? Како се наши борци имају тамо?

Игор Стрелков: Они се држе добро. Тамо су стациониране здружене јединице. Прво, желео бих напоменути да је тамо и батаљон “Восток”, на челу са способним командантом. Он је добро обучио своје борце, што ће им омогућити да и даље држе ову кључну позицију са минималним губицима.

Верујем да ћемо и даље држати Снежно и подручја у близини, а тамо су усмерена и значајна појачања. Нећемо допустити непријатељу постигне напредак у смеру реке Дон и пресече коридор који нас сада спаја са регијом Луганск.

Имамо ли координацију са регионом Луганск у овом тренутку?

Игор Стрелков: Не постоји ништа чиме се можемо похвалити у овом тренутку. Наша сарадња је била слаба, али је постепено све боља.

Постоји ли потреба за јединственом координационим центром и да ли би било корисно ујединити штабове координатора?

Игор Стрелков: То је, нажалост, закон људске психологије. Историја је у много наврата показала да је то истина. Процес трансформације герилских јединица у регуларну војску или чак у редовне оружане формације је врло тежак. То је врло сложено и то траје дуго времена. Сукобљавају се разне личности и људи чијим се амбицијама не може да стане на пут. Постоје многи објективни и субјективни фактори који су укључени у то. Нажалост, не постоји чаробни штапић којим би се то све брзо решило. Ипак, овај задатак је приоритет за нас, јер, наравно, даље постојање неколико различитих група са засебном командом је недопустиво. То је неприхватљиво и са становишта изводивости војних операција и са становишта одржавања реда у војсци и позадини.

Данас смо коначно сазвали заједнички састанак којем су присуствовали команданти локалних јединица, као и оних које су дошле из других подручја, као што су одреди “Восток” и “Оплот”. Склопили смо важан споразум о разграничењу наших подручја одговорности, стварању регионалних команди и заједничког штаба градског комаданта, те увели ванредно стање на подручјима која се граниче са положајима непријатеља. До сада нисмо планирали увести опсадно стање или полицијски сат у целом граду. Ми ћемо чекати док непријатељ не буде користио директну силу, стога смо се одлучили да прерано не компликујемо животе нашим грађанима.

Наша влада, Пушилин и Бородај, како сам схватио, они су управо сада у Москви. Андреј Пургин је овде. Воде ли се преговори са Москвом?

Игор Стрелков: Не могу то коментарисати јер сам сада заузет чисто војним питањима.

Добро, у реду. Хвала Вам. Питаћемо Катју Михаилову и позвати представнике Републике који су у стању да одговори на та питања.

Игор Стрелков: Желео бих додати још једну ствар, неколико речи. Нажалост, нећу скривати да је долазак у Доњецку прилично великог броја бораца, од којих многи нису изашли из ровова неколико недеља, довео до неколико инцидената. Срећом, нико није повређен.

Молим становнике Доњецка за разумевање јер људи који су овде стигли били изложени не само тешком стресу, него су били у животној опасности неколико недеља, па чак и месеци.

На пример, батаљон Семјоновка је понекад знала изгубити и до 20 људи, убијених или рањених, само у једном дану. Највише је рањених, наравно, али ипак. Милиција је била под масовним гранатирањем, коришћено је и хемијско оружје, светлеће и касетне гранате, као и оне артиљеријске најтежег калибра.

Испоставило се да нису сви борци били довољно добро припремљени за долазак у апсолутно миран град након тегобе ровова и сталног гранатирања у Славјанском и Краматорску.

Нису сви реаговали на одговарајући начин на ову оштру промену околности, а било је и случајева када су борци учествовали у непримереном понашање према становницима града. Неки од њих мисле да им је сада све допуштено, јер су они су хероји. То је истина и они су заиста хероји када су задржали своје положаје под таквом ватром.

Неки су повређени, али понављам да није било жртава и нико није претрпео озбиљну штету као резултат тих радњи. Још једном се извињавамо за ове инциденте и желим да вас уверим да је наредба милицији да се ова питања попут ових решавају врло оштро. Инциденти попут ових указују на недостатак дисциплине.

Осим тога, алкохол је забрањен у милицији. Овај пропис је постојао у Славјанском, а ми ћемо га се и даље придржавати овде на најактивнијих начин. Ми ћемо се борити против таквог понашања на најоштрији могући начин.

Даље морам додати да ћемо у околностима рата најтеже кажњавати било какву повреду која је кривичне природе. Само најгори прекршаје, наравно. Све друго није у нашем делокругу.

Особе које почине тешке криминалне радње у нашем оперативном подручју ће бити достављен војним судовима на терену. Штавише, како сам схватио, постоје многи морално нестабилни људи овде који покушавају искористити привремену ситуацију. Војска ће предузети све потребне мере како би им то онемогућила. Ту ће бити оних који то не воле, али не постоји други начин.

Мислим да смо појаснили кључна питања. Не би више требало задржавати Игора Ивановича. Он има пуно посла да направи. Хвала ти пуно.