19-08-2014, 09:57 PM
Пошто сам објаснио методологију и критеријуме по којима сам бележио резултате, да би слика била јаснија, постављам илустрације.
Већ 8. јануара 1942, комунистима четници искрсавају као главни непријатељ. А. Јовановић наређује: "Немамо ништа против чишћења залеђа од усташа, али пазите да вас то не одврати од главног задатка - ликвидације четника." Крајем фебруара, комунистички врховни штаб понавља: "Од сада главно дејство уперити против четника".
Мада се у наредбама понекад служи флоскулама - "разбити четничко - усташке банде", нисам наишао на конкретно такво наређење које се тиче само усташа. Супротних примера има доста.
5. марта А.Јовановић јавља да су одустали од покрета ка Хан Пијеску јер би дошли у непосредан борбени додир са усташама, док би се четници спасили. Истог дана наређује да се избегавају сукоби са окупатором. "Борбу са окупатором примите само ако се не може избећи или ако можете доћи до плена. Сву снагу усмерити на реакцију", писао је 16. марта 1942.
Један од изузетака у том периоду представља наређење за напад на Борач, у коме се каже: "По ликвидацији Борча, очистити сва усташка насеља до Коњица".
Напади на усташе су најчешће оперативне или техничке природе, када није изискивало много енергије и труда, када је требало успостављати власт или када је требало обезбедити безбедан пролаз комунистичкој главнини.
Такво је Титово наређење од 31. јула 1942 у коме тражи ликвидацију усташа у Купресу "јер ометају спровођење наших даљњих операција" (Зборник 2, књ 5)
Пет дана касније, групу усташа око Гламоча је назвао зликовцима јер "су му дужни, побивши много његових људи"
Најбољи доказ примене двоструких аршина (на усташе и четнике) је Титова наредба од 18. априла 1942 у којој каже "Nastojte da u partizanske jedinice uvlačite što više Hrvata. Pazite na odnos Srba i Hrvata. Trebate činiti sve da se taj odnos pravilno razvija. Sve dok u vašim redovima ne prerastu Hrvati ne možete računati na potpuni upliv na hrvatske mase. Partizanske jedinice treba da zavoli hrvatski narod, a to će biti kada u njima preovladaju Hrvati."
Са друге стране, Титово упутство о формирању нових НО власти, открива природу непријатељства према четницима:
"Forma narodne vlasti ostaje ona koja je prirodnim putem bila iznikla u samom početku naše oslobodilačke borbe — to su narodno-oslobodilački odbori i vojna pozadinska vlast, mada su sad one već daleko razvijenije
i zahtevaju još i dalje razvijanje. Ali karakter NOO-a danas je izmenjen. Mada oni i dalje ostaju prelazni oblik ka budućoj istinski narodnoj vlasti, koju će narod formirati posle konačnog oslobođenja, mora .se podvući da ova konstatacija o prelaznom obliku ne znači da se pitanje buduće forme i karaktera vlasti ostavlja slučaju, da se oni još ne naziru u magli budućnosti i da ta vlast može preći u makar kakvu drugu formu. Taj smo stadij već ostavili za sobom." (Зборник 2, књ. 6)
Док је у наредби за заузимање Томиславграда, тражио да се околна усташка села разоружају, дотле је у српским, четничким селима захтевао постављање партизанских стража, достављање спискова, малтретирање сељана и репресалије над становништвом.
11 новембра је наредио хитну ликвидацију усташког Слуња, да би крајишке бригаде што пре ослободио за коначну ликвидацију четника.
Још један кључни документ који открива различит однос комуниста према усташама и четницима у пракси.
Крајем децембра 1942, заменик начелника врховног комунистичког штаба, Терзић пише:
"Po mišljenju druga Starog situacija u Dalmaciji je takva da bi bilo štetno i suviše rano zalagati naše snage i razbijati utvrđene neprijateljske garnizone, gde možemo imati samo veliki broj mrtvih i ranjenih, čime vojnički i politički slabimo naše udarne snage. Talijani još uvek nisu napustili garnizone u Dalmaciji koji mogu biti vrlo važni za nas; naprotiv, oni su u njima skoncentrisali veći broj jedinica. Ukoliko ustaše zaposedaju ispražnjene garnizone, po našem mišljenju to nije tako
opasno, jer se oni do sada nisu pokazali aktivni ako nemaju okupatorske podrške. Naš najopasniji neprijatelj jesu i ostaju četnici: dok su ustaše politički onemogućeni, dotle četnici mogu naći tu i tamo izvesne podrške. Stoga je naš glavni zadatak u ovom periodu da ih razbijamo svuda gde god se oni pojave."
Ово такође открива и њихову елементарну незаинтересованост да се иоле озбиљније упусте у борбе против "омраженог окупатора", осим ноћним нападима из заседе на мање јединице.
Природу комунистичких саботерских делатности већ сам делимично приказао. Да подсетим, наређења за саботаже се у огромном проценту односе на одбрану "ослобођене територије" и спречавање непријатељских концентрација на комунистичку главнину.
На пример, 7 јула, 1943, Тито наређује:
"VII banijska brigada da dođe u selo Milankovići—Čuništa
sa zadatkom da ruši prugu od Soluna do Čuništa..."
"Rušiti prugu od Petrovića do Milankovića neprekidno,
danonoćno. Morate skinuti ceo gornji stroj i porušiti sve mostove
i zidove i objekte uopšte. Tu prugu imate bezuslovno
onesposobiti za ma kakvu opravku. Za rušenje pruge koristite
i mobilišite seljake. Šine bacajte u reku Krivaju, a pragove
opet u vodu.
U slučaju nekog jačeg pritiska nepr. snaga na vaše brigade
— vi bi se povlačili sa brigadama u pravcu sela: Hadžići
—Nišići, tj. ka Zvijezdi, oslanjajući se i bazirajući na V krajiŠKU
diviziju. Svakako bi se organizovano i sa prihvatom
povlačili dejstvujući protiv nepr. u vidu prepada i zaseda, izbegavajući
neke dnevne žilave frontalne borbe oko čuka i položaja
gde vam nepr. može naneti veće gubitke."
Нешто раније, упутио је критику Првом Босанском корпусу:
"Vaša slaba aktivnost i neefikasnost operacija za posljednji
mjesec i po dana dovela je do toga da je neprijatelj poslao
protiv nas ne samo svoje njemačke no i ustaške trupe i »Vražju
diviziju«. Na nas je počela vrlo velika ofanziva sa sviju
strana.2 Naređujem da najhitnije uništite prugu Sarajevo —
Brod i da krenete u pravcu Olovo — Han Pijesak — Rogatica
— Goražde radi sadejstva našim operacijama i udaranja neprijatelju
u leđa.3"
С друге стране, у овом периоду сам нашао 2 наређења о саботажама које имају већи стратешки значај од рушења пруге између два ничега.
У јулу Тито наређује уништавање рудника, сировина, индустријске жел. пруге (уз рушење окупаторске власти убијањем њихових представника - жандарма и слабих посада)
У октобру исте године, наређује "саботажу на прузи Скопље - Ниш - Београд".
Идеолошко слепило га је спречавало да види да се пруга наставља до Солуна..
Већ 8. јануара 1942, комунистима четници искрсавају као главни непријатељ. А. Јовановић наређује: "Немамо ништа против чишћења залеђа од усташа, али пазите да вас то не одврати од главног задатка - ликвидације четника." Крајем фебруара, комунистички врховни штаб понавља: "Од сада главно дејство уперити против четника".
Мада се у наредбама понекад служи флоскулама - "разбити четничко - усташке банде", нисам наишао на конкретно такво наређење које се тиче само усташа. Супротних примера има доста.
5. марта А.Јовановић јавља да су одустали од покрета ка Хан Пијеску јер би дошли у непосредан борбени додир са усташама, док би се четници спасили. Истог дана наређује да се избегавају сукоби са окупатором. "Борбу са окупатором примите само ако се не може избећи или ако можете доћи до плена. Сву снагу усмерити на реакцију", писао је 16. марта 1942.
Један од изузетака у том периоду представља наређење за напад на Борач, у коме се каже: "По ликвидацији Борча, очистити сва усташка насеља до Коњица".
Напади на усташе су најчешће оперативне или техничке природе, када није изискивало много енергије и труда, када је требало успостављати власт или када је требало обезбедити безбедан пролаз комунистичкој главнини.
Такво је Титово наређење од 31. јула 1942 у коме тражи ликвидацију усташа у Купресу "јер ометају спровођење наших даљњих операција" (Зборник 2, књ 5)
Пет дана касније, групу усташа око Гламоча је назвао зликовцима јер "су му дужни, побивши много његових људи"
Најбољи доказ примене двоструких аршина (на усташе и четнике) је Титова наредба од 18. априла 1942 у којој каже "Nastojte da u partizanske jedinice uvlačite što više Hrvata. Pazite na odnos Srba i Hrvata. Trebate činiti sve da se taj odnos pravilno razvija. Sve dok u vašim redovima ne prerastu Hrvati ne možete računati na potpuni upliv na hrvatske mase. Partizanske jedinice treba da zavoli hrvatski narod, a to će biti kada u njima preovladaju Hrvati."
Са друге стране, Титово упутство о формирању нових НО власти, открива природу непријатељства према четницима:
"Forma narodne vlasti ostaje ona koja je prirodnim putem bila iznikla u samom početku naše oslobodilačke borbe — to su narodno-oslobodilački odbori i vojna pozadinska vlast, mada su sad one već daleko razvijenije
i zahtevaju još i dalje razvijanje. Ali karakter NOO-a danas je izmenjen. Mada oni i dalje ostaju prelazni oblik ka budućoj istinski narodnoj vlasti, koju će narod formirati posle konačnog oslobođenja, mora .se podvući da ova konstatacija o prelaznom obliku ne znači da se pitanje buduće forme i karaktera vlasti ostavlja slučaju, da se oni još ne naziru u magli budućnosti i da ta vlast može preći u makar kakvu drugu formu. Taj smo stadij već ostavili za sobom." (Зборник 2, књ. 6)
Док је у наредби за заузимање Томиславграда, тражио да се околна усташка села разоружају, дотле је у српским, четничким селима захтевао постављање партизанских стража, достављање спискова, малтретирање сељана и репресалије над становништвом.
11 новембра је наредио хитну ликвидацију усташког Слуња, да би крајишке бригаде што пре ослободио за коначну ликвидацију четника.
Још један кључни документ који открива различит однос комуниста према усташама и четницима у пракси.
Крајем децембра 1942, заменик начелника врховног комунистичког штаба, Терзић пише:
"Po mišljenju druga Starog situacija u Dalmaciji je takva da bi bilo štetno i suviše rano zalagati naše snage i razbijati utvrđene neprijateljske garnizone, gde možemo imati samo veliki broj mrtvih i ranjenih, čime vojnički i politički slabimo naše udarne snage. Talijani još uvek nisu napustili garnizone u Dalmaciji koji mogu biti vrlo važni za nas; naprotiv, oni su u njima skoncentrisali veći broj jedinica. Ukoliko ustaše zaposedaju ispražnjene garnizone, po našem mišljenju to nije tako
opasno, jer se oni do sada nisu pokazali aktivni ako nemaju okupatorske podrške. Naš najopasniji neprijatelj jesu i ostaju četnici: dok su ustaše politički onemogućeni, dotle četnici mogu naći tu i tamo izvesne podrške. Stoga je naš glavni zadatak u ovom periodu da ih razbijamo svuda gde god se oni pojave."
Ово такође открива и њихову елементарну незаинтересованост да се иоле озбиљније упусте у борбе против "омраженог окупатора", осим ноћним нападима из заседе на мање јединице.
Природу комунистичких саботерских делатности већ сам делимично приказао. Да подсетим, наређења за саботаже се у огромном проценту односе на одбрану "ослобођене територије" и спречавање непријатељских концентрација на комунистичку главнину.
На пример, 7 јула, 1943, Тито наређује:
"VII banijska brigada da dođe u selo Milankovići—Čuništa
sa zadatkom da ruši prugu od Soluna do Čuništa..."
"Rušiti prugu od Petrovića do Milankovića neprekidno,
danonoćno. Morate skinuti ceo gornji stroj i porušiti sve mostove
i zidove i objekte uopšte. Tu prugu imate bezuslovno
onesposobiti za ma kakvu opravku. Za rušenje pruge koristite
i mobilišite seljake. Šine bacajte u reku Krivaju, a pragove
opet u vodu.
U slučaju nekog jačeg pritiska nepr. snaga na vaše brigade
— vi bi se povlačili sa brigadama u pravcu sela: Hadžići
—Nišići, tj. ka Zvijezdi, oslanjajući se i bazirajući na V krajiŠKU
diviziju. Svakako bi se organizovano i sa prihvatom
povlačili dejstvujući protiv nepr. u vidu prepada i zaseda, izbegavajući
neke dnevne žilave frontalne borbe oko čuka i položaja
gde vam nepr. može naneti veće gubitke."
Нешто раније, упутио је критику Првом Босанском корпусу:
"Vaša slaba aktivnost i neefikasnost operacija za posljednji
mjesec i po dana dovela je do toga da je neprijatelj poslao
protiv nas ne samo svoje njemačke no i ustaške trupe i »Vražju
diviziju«. Na nas je počela vrlo velika ofanziva sa sviju
strana.2 Naređujem da najhitnije uništite prugu Sarajevo —
Brod i da krenete u pravcu Olovo — Han Pijesak — Rogatica
— Goražde radi sadejstva našim operacijama i udaranja neprijatelju
u leđa.3"
С друге стране, у овом периоду сам нашао 2 наређења о саботажама које имају већи стратешки значај од рушења пруге између два ничега.
У јулу Тито наређује уништавање рудника, сировина, индустријске жел. пруге (уз рушење окупаторске власти убијањем њихових представника - жандарма и слабих посада)
У октобру исте године, наређује "саботажу на прузи Скопље - Ниш - Београд".
Идеолошко слепило га је спречавало да види да се пруга наставља до Солуна..