[Ђорђе Ивковић]

СИРОТА ОБЕСПРАВЉЕНА МАФИЈА

Цај, цај, Цајка из Новога Сада...

Има код нас разних мафија. Неке су заиста бизарне: На једној седници скупштине града Новог Сада представник СРС покренуо питање "септичке мафије". Питање и није тако бесмислено. Делегат радикала је тврдио да изградњу канализације у Каћу спречавају мали привредници који се баве пражњењем септичких јама, што је уносан и лак посао, посебно ако директан извођач радова није газда, већ неки сиромах који је приморан на сваки посао за бедну накнаду.

Тих бизарних мафија сетио сам се пре пар дана у једном бифеу. Док сам пијуцкао пиво, са радија је дрмала "Цајка".

Није то била обична "Цајка", већ нецензурисана и у виду сабраних дела у изведби неке циганске банде.

С обзиром на моје богато кафанско искуство био сам делимично затечен богатством тематике. Већину тога раније нисам слушао. Све ми се чини да се ради о новокомпонованим поскочицама, проблематичне књижевне вредности. Битно да се римује. Тако је она мушка ствар искакала са тавана и из подрума, и то често-тесто итд., а женска ствар, ако је веровати песницима "дубока ко бунар", већ је опкољавала са свих страна.

Повремено, песма је утишавана ради емитовања реклама, поздрава родбини и заштитног џингла веселе радио станице. И то је трајало и трајало. На крају, сморен раскалашним надпевавањем Јовановића & Николића напустих локал праћен познтим "Амааан...". Мучење у које сам наиван упао, трајало јаких пола сата.

"Кућа" која је емитовала ову бећарску оперету спада у дивље локалне радио станице које су вишеструко премрежиле електронско небо изнад Новог Сада. Питање је како је могуће да страшна РРА не може да стане у крај анархији локалних радио сигнала, да уведе бар мало реда? Наравно, нисам ја једини коме су на памет пала ова питања. Неке, богами, и жуљају. Има легалних станица које "дивљаци" угушише, јер нити плаћају порез, нити неком полажу рачуна о пословању, а таман посла о садржају својих "програма". Нема ту чак ни, иначе безвредног, упозорења за који узраст програм није препоручљив.

Једна радознала група студената се упустила у истраживачки подухват на тему "дивље локалне радио станице" и ушла у неки одвојени, паралелни свет у коме владају посебни, обичајни и племенски закони. У тај свет држава се по прећутном споразуму не меша.

Студенти су питали чланове РРА да ли знају за проблем. Знају. Зашто ништа не чине? Онај поп одговори: "Ма, пустите децу да раде...", а Караџић се тужно пожали : "Не можемо ми ЊИМА ништа..."

Па, који су то "ОНИ", којима нико ништа не сме?

Цигани.

Цигани држе монопол над илегалним електронским пољем изнад Новог Сада.

Недавно, један момак је покушао да се умеша као "слободни уметник". Купио је и потребну опрему. Пошто је ово мали град, надлежни бос је чуо за дрски и самовољни подухват, дошао код несретника са децом, оптужио дрзника да му "отима лебац", па су деца разним адекватним радилима онеспособила техничке уређаје.

И, ту се прича завршила - ником ништа.

Та ко сме дирати наше обесправљене суграђане, таман кад су ушли у процес инклузије.

...

Циганске радио станице изгледају мање више овако: