[Милослав Самарџић]

Некад сам редовно долазио у НС, а морало је да се ноћи јер се прелом новина радио два дана. Тако да сам обишао доста кафана и других места. Сећам се да је прво очекивање, 1988. године, било да ће бити доста тамбураша. Међутим, тамбураше нисам видео ни у једној кафани, а циганских оркестара је било много. У Хотелу ''Нови Сад'' нпр. био је један много добар, ту смо радо свраћали (и често ноћили).
Једном, у некој кафани, поручи мој пријатељ из НС четничке песме, они само бију. Онда им ја кажем: Ајде једну вашу (мислио сам на циганску). А овај пријатељ додаде: Вашу, партизанску. Кад, они се наљутише: Није то наше, то је твоје...
Углавном, сви ти оркестри су били добри, а ово што пишеш је друго питање.
Једно време је био џез уживо у Порти, то је било баш добро, али била је велика гужва.
Онда су постали модерни ноћни клубови са тако гласном музиком - обично светски хитови - да не чујеш своје мисли. По томе памтим онај што је изгорео, на раскрсници лево, одавде, преко пута старог гробља, дал беше Контра...
А на Острву, чини ми се у чешким колибама, била је нека певаљака која је после постала позната. Можда је лепо певало, али бука је и ту била несносна. Док су Цигани свирали без микрофона.