[херцеговац]

Гадна ситуација.

Оплоченци ДНР док су били у Славјанску и борили се то у Доњецку је све болио ..., малте не, до послједњег тренутка је кијевска цивилна власт опстајала у градовима Донбаса.

Тада долази Стрелков, заводи ред. Забрањује алкохол, забрањује коцку, уводи пријеки суд за дилере и остале криминалце, прави армију.

Већ тада је кренула хајка јер је ударио у послове појединих олигарха који су спетљани као цријева па били они у Кијеву или Москви, њихова рачуница све своди не на патриотизам, него на долар.

Онда је најавио национализацију свега што је у рукама олигарха, а који подржавају хунту и плаћају најамничке батаљоне.

Стрелков је један царистички, дубоко моралан тип, који не пристаје на компромис.

“Ја нећу спустити поглед, нећу погнути главу, нећу стајати на коленима пред онима који убјају мој народ, ја ћу стајати до последњег“

„Ја никог не слушам, ја слушам своје срце, ја слушам свој народ, ја слушам народ Донбаса, који ми је поверио мисију да заштитим његов живот, његову слободу и независност”.

Онда креће хајка на њега! Да је предао Славјанск, да су се оплоченци повукли из Маурипоља без опаљеног метка, што реално нема везе са њим...

Истичу се поједини заговорници интереса капитала.

Да би на крају био повучен. Уцјењен помоћи Новорусији.

Дугин:

Мржња према Стрелкову – то је мржња нама непријатељске расе, мржња не у биолошком смислу него у духовном. То је раса инжењера, превараната, чиновника, манипуланата и трговаца.

Ми још нисмо до краја схватили шта за нас значи Стрелков. Али тај бес кога он изазива код безбожника, та завист коју према њему упућују ситне душе, та мржња коју изазива код Запада и хунте – то су знаци да он није било ко.



Иза уклањања Стрелкова стоји Владислав Сурков. Стрелков му је сметао у закулисним играма са Ахметовим и Порошенком. У том ланцу, како се испоставља, одређену улогу је одиграо такозвани „Амбасадор“ Руске Федерације у Кијеву, Зурабов, комерцијални компањон Порошенка и пријатељ Суркова.

Стрелков је симбол руског пролећа, а његов значај далеко надмашује његове војне функције. Стога они политичари ДНР, медији и експерти који сада умањују значај Стрелкова и који се праве се да се ништа није десило, припадају империји пасивности коју је Сурков почео да гради у политици, на друштвеним мрежама и код стручне јавности од тренутка од када се уверио у правац којим иде Новорусија. Макрои и остало смеће су ту само ради прикривања истине. У целој причи је само један центар – Сурков. А иза њега, наравно, шеста колона и олигарси.

У сваком случају, све ће се открити као и његово учешће у догађајима на Блатном тргу и промоција другог мандата Медведева уз подршку америчке мреже, као и саботирање патриотског покрета у Русији. Али сада је Сурков претерао и ушао на територију Одељења за унутрашњу политику Председника Русије, којим он више не руководи.

Али има ту још добрих команданата, правих царистичких типова као што је Мазгавој и остали.

Он је први рекао Путину да се јебе и да неће стати док не дође до Кијева. И то јавно преко Русија данас.

Како је до јуче армија Новорусије била разбијена на поједине одреде који су врло често имали проблем у комуникацији између себе, то је Мазгавој увијек излазио у сусрет и у помоћ Стрелковцима, а рецимо има проблем са Козацима Казицина који никога не признају.