[мунгос]

Није у питању никаква подјела, бар не са моје стране. Него користим називе онакве какви су историјски били. Сви четници су били српски и сви четници у 99.9% су били Срби.
Иако се потура прича о "југословенским четницима". Такво нешто је бесмислица, глупост.
У Другом свј. рату постојали су србијански, црногорски, санџачки, источно-босански, херцеговачки, лички, далматински итд. четници.
Сви су они Срби и сви су се борили за исту ствар.
И сви су једнако страдали. Ја жалим једнако за сваким од њих, без обзира дал' је из Лике и Далмације, Црне Горе, Босне, Херцеговине, Србије.
То је била дивна генерација млади људи, вјероватно и задња таква, чији је подухват несретно завршио.

Сад, друго. Како ја то посматрам је са становиштва историје и са становишта војника. О томе се и ради да сазнамо истину, да видимо шта се радило и урадило и ђе се погријешило.
Није то питање "бити ђенерал посље битке". Као бивши војник професионалац и као тешки аматер историк, моја је лична мисија да сазнам колко је могуће више и да сложим слику. Дража је био какав је био. Правио је велике грешке и то се мора рећи.
Он је био вођа четника и као такав, његова одговорност је највећа. Био је при томе човјек од крви и меса, који је правио грешке.
И то је само то, шта ја покушавам рећи. Србијански четници би вјероватно дошли да су добили команду, исто као што су отишли у Босну крајем 1944. год.

Свуда у свакоме крају четници су правили грешке. И свуда су радили и добре ствари. То је једноставно тако. Али је резултат нажалост изостао.

Дакле, мука и страдање је заједничко - српско. И једнако боли свакога ко је Србин, или како Алекса Шантић рече: "Мене све ране мога рода боле...".