[Николај]

Аутор улази из грешке у грешку, управо због онога што сам му замерио на почетку.
ПС Ратко, буди опрезнији у коментарима. Не знам како се данас ради на ФФ, поготово у Новом Саду. Оно што је сигурно је то, да би старији професори одмах вратили рад аутору на дораду, уколико би видели да прилаз теми није добар. Овде се управо ради о томе. Историјска географија није испоштована, и зато се аутор погубио.
Да не мислите да сам малициозан, прочитао сам много, ако не и све, радове који се баве 2. светским ратом на територији Санџака. Нико од аутора није био сагласан шта тај појам уопште географски и политички подразумева. Дошло је до конфузије из следећих разлога: због непознавања следа догађаја током рата, због фалсификовања историјских догађаја и због послератне употребе овог географског или политичког појма.
За рад овог типа, ово је једна од кључних поставки и то не трпи импровизацију. Такође, ово је сама основа и недопустиво је да је то за аутора споредно питање.
Дужа критика би захтевала велико куцање, а за то тренутно немам времена. Аутору честитке на труду, и штета је да је због горе наведених ствари, све испало овако.

Текст се бави ратним злочинима над муслиманским цивилима, тачније питањем да ли се ратни злочини почињени у операцијама из јануара и фебруара 1943. године могу подвести под злочин геноцида, и да се имало стрпљења да се текст прочита до краја, то би се и видело. Дакле, тема није “Санџак у НОБ-у”, Битка на Неретви, Бихаћка република, итд. Тема се бави питањем да ли су испуњени услови прописани послератном Конвенцијом о геноциду, односно да ли има елемената у поступцима четничких вођа, који су потребни да би се они сматрали одговорним за геноцид, а о тим стварима професори Филозофског факултета би могли само да филозофирају, јер се у то не разумеју нимало.

Прво мора да се утврди мотив за извршене злочине. То је полазна тачка. Цитирањем докумената који говоре о претходним муслиманским злочинима над Србима и нападима на четничке јединице, на свим подручјима која су била захваћена каснијим четничким акцијама (дакле у чајничком, пљеваљском, бјелопољском крају итд.) доказују се две ствари: да је четнички напад на муслиманску милицију био изнуђен, да је настао спонтано, а није био последица неког раније зацртаног плана да се изврши “етничко чишћење”, и друго, да су злочини почиње тада, имали свој узрок у ранијим масакрима Срба од стране усташа. А обе те ствари руше концепцију по којој је извршен геноцид у оним општинама где су вођене борбе. Има ту и додатних ствари које се не уклапају у приче о геноциду - Ђуришићеви преговори са муслиманима и настојање да се ”локализује сукоб”, Дражине наредбе да се муслимани привуку на страну четника и одвоје од усташа и комуниста итд. То је све детаљније тамо изложено.

Мислио сам да нема потребе баш све да се црта, али како очигледно има, надам се да је сад бар мало јасније о чему се овде ради.