[мунгос]

Ја би искрено волио да сте ви у праву а да ја нијесам. У прилог томе свакако не иде стање при крају и посљје рата. Дефинитивно би посље рата био пружен далеко већи отпор и далеко успјешнији да је било тако. Јер тад баш послије рата, комунисти су стајали на скроз климавим ногама. То је био кризни период и међу њиховим редовима, а камоли на ширем плану.
Зашто велим Сутјеска нпр. Па зар они нијсу посље Сутјеске упали у Херцеговину, Источну Босну и Црну Гору?
И поред катастрофални губитака, не само да су се успјели брзо опоравити, него су из свега изашли још јачи. То доста говори.

Њихов упад у Србију је био само питање времена. И у другим српским крајевима које су држали четници, они нијесу успјели упасти одма. Одбијени су доста пута. Али је сваки сљедећи пут било их теже и теже одбити.
Само би узело дуже времена, без Совјета и Енглеза. Превише времена је пропуштено са четничке стране, превише грешака, иницијатива исуштена из руку итд. Офанзивна дјеловања четника се своде на пуко преживљавање. Ни сјена од онога од годину дана прије. Дефанзива на свим фронтовима.