Никола Тесла (Смиљан, 10. јул 1856 — Њујорк, 7. јануар 1943) је један од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике.
![[Слика: nikola-tesla-02.jpg?itok=Ofv10hyO]](http://glassrbije.org/sites/default/files/styles/large/public/field/slike/nikola-tesla-02.jpg?itok=Ofv10hyO)
Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.
Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.
Умро је у својој 87. години, сиромашан и заборављен.
Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса, Тесла.
Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.
Николи Тесли су додељени следећи почасни докторати:
Техничка школа, Беч, 1908.
Универзитет у Београду, 1926.
Универзитет у Загребу, 1926.
Техничка школа, Праг, 1936.
Техничка школа, Грац, 1937.
Универзитет у Поатјеу, 1937.
Техничка школа, Брно, 1937.
Унитерзитет у Паризу, 1937.
Политехничка школа, Букурешт, 1937.
Универзитет у Греноблу, 1938.
Универзитет у Софији, 1939.
И ордени:
Орден Светог Саве, II класе, Србија, 1892.
Орден независности Црне горе, 1895.
Орден Светог Саве, I класе Краљевина СХС, 1926.
Орден Југословенске круне, 1931.
Орден белог орла, I класе, Краљевина Југославија, 1936.
Орден белог лава, I класе, Чехословачка, 1937.
Медаља Универзитета у Паризу, 1937.
Медаља Универзитета Св. Климент, Софија, 1939.
Најважнији проналасци
Од 1943. Тесла се сматра проналазачем радија, који је предложен у патенту предатом Патентном бироу САД 20. марта 1900. Пре тога се првенство у овом проналаску давало Марконију, који је имао више пословног духа.
Измислио је електрични асинхрони мотор са полифазним алтернатором, са три фазе у облику звезде, и са комутатором. Никола Тесла је користио јонизоване гасове за трансформацију електричне енергије на принципима Волте, Херца и Фарадеја, а по законима индукције.
Био је главни промотер технике преноса електричне енергије наизменичном струјом.
Године 1889. заинтересовао се за високе фреквенције и реализовао генератор фреквенције од 15 килохерца.
Почев од 1896, експериментисао је са даљинским управљањем. Развио је Теслину бобину, на принципу Херцовог осцилатора, што је био први пројектовани одашиљач таласа. Тиме је поставио темеље телеаутоматике. Имао је идеју да ће се једнога дана бежичном телеграфијом управљати возилима без посаде удаљеним стотинама километара. Начинио је два пловећа објекта којима се управљало телекомандама, од којих је један могао да рони. Његови патенти из 1895. су у ствари спецификације торпедног чамца без посаде, који би носио шест торпеда дугих 4,20 метара.
Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.
Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.
Умро је у својој 87. години, сиромашан и заборављен.
Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса, Тесла.
Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.
Николи Тесли су додељени следећи почасни докторати:
Техничка школа, Беч, 1908.
Универзитет у Београду, 1926.
Универзитет у Загребу, 1926.
Техничка школа, Праг, 1936.
Техничка школа, Грац, 1937.
Универзитет у Поатјеу, 1937.
Техничка школа, Брно, 1937.
Унитерзитет у Паризу, 1937.
Политехничка школа, Букурешт, 1937.
Универзитет у Греноблу, 1938.
Универзитет у Софији, 1939.
И ордени:
Орден Светог Саве, II класе, Србија, 1892.
Орден независности Црне горе, 1895.
Орден Светог Саве, I класе Краљевина СХС, 1926.
Орден Југословенске круне, 1931.
Орден белог орла, I класе, Краљевина Југославија, 1936.
Орден белог лава, I класе, Чехословачка, 1937.
Медаља Универзитета у Паризу, 1937.
Медаља Универзитета Св. Климент, Софија, 1939.
Најважнији проналасци
Од 1943. Тесла се сматра проналазачем радија, који је предложен у патенту предатом Патентном бироу САД 20. марта 1900. Пре тога се првенство у овом проналаску давало Марконију, који је имао више пословног духа.
Измислио је електрични асинхрони мотор са полифазним алтернатором, са три фазе у облику звезде, и са комутатором. Никола Тесла је користио јонизоване гасове за трансформацију електричне енергије на принципима Волте, Херца и Фарадеја, а по законима индукције.
Био је главни промотер технике преноса електричне енергије наизменичном струјом.
Године 1889. заинтересовао се за високе фреквенције и реализовао генератор фреквенције од 15 килохерца.
Почев од 1896, експериментисао је са даљинским управљањем. Развио је Теслину бобину, на принципу Херцовог осцилатора, што је био први пројектовани одашиљач таласа. Тиме је поставио темеље телеаутоматике. Имао је идеју да ће се једнога дана бежичном телеграфијом управљати возилима без посаде удаљеним стотинама километара. Начинио је два пловећа објекта којима се управљало телекомандама, од којих је један могао да рони. Његови патенти из 1895. су у ствари спецификације торпедног чамца без посаде, који би носио шест торпеда дугих 4,20 метара.